Svaki hektar slame može da nam donese bogatstvo u zelenom metanu: Zašto su Nemci izabrali Srbiju za LNG

Foto: Shutterstock

Srbija može preradom žetvenih ostataka (slame), organskog otpada i taloga da proizvede više od tri milijarde kubnih metara zelenog metana i tako zameni celokupni uvoz prirodnog gasa.

Naša zemlja raspolaže ozbiljnim resursima u poljoprivredi u vidu žetvenih ostataka, koji pomoću tehnologije prerade može našoj zemlji da donese energetsku bezbednost i ozbiljnu zaradu.

To su prepoznale i pojedine kompanije. Tako je počela nedavno izgradnja prvog LNG biogasnog postrojenja u Srbiji. Wabio Investment Holding SR za svoje potrebe počinje izgradnju biogasnog postrojenja u Novoj Crnji, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2 kao i tečni zeleni metan(LNG).

Teme za vas

Sa svakog hektara poljoprivrednog polja, sa kog se u proseku može sakupiti 4t žetvenih ostataka (slame) koji ostaju na polju, njihova tehnologija može da proizvede najmanje 1.200 m3 zelenog metana.

Po takvoj tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu u šećerani, koje se sada nalazi u procesu puštanja u rad, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog postrojenja.

Proizvodnja električne energije od žetvenih ostataka (biomase) nije samo najjeftinija u odnosu na druge tehničke mogućnosti, već je i ekološki najpodobnija.

Da bi se iskoristili ti potencijali, ne samo u energetskom, već i poljoprivrednom sektoru, bilo bi neophodno da ova energetska rešenja budu deo Strategije razvoja energetike Srbije, čija izrada je u toku.

Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, kompanije koja je deo grupe Wabio, u razgovoru za Telegraf Biznis kaže da razvoj neke zemlje zavisi od toga na koji način ona koristi svoje prirodne i ljudske resurse.

"Sa oko 2,5 miliona hektara Srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10.000.00 t biomase svake godine, iz koje se Wabio tehnologijom može proizvesti 3.000.000.000 Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa(metana), što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana. Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. A vreme u kojem sada živimo, kada smo suočeni, ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata nego i sa mogućim prekidom snabdevanja, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost, kaže nam on".

A zašto je izabrana baš Srbija za proizvodnju biogasa?

"Zato što Srbija ima odličnu sirovinsku bazu za proizvodnju biogasa kao što su žetveni ostaci i druga biomasa. Svako naše biogasno postrojenje koje imamo nameru da izgradimo imaće instalisanu snagu minimalno 2,4 MW električne energije ili 5 000 000 m3 zelenog metana. Svako ovakvo postrojenje će zahtevati oko 18.000 tona slame godišnje koja se može sakupiti sa oko 5 000 hektara", objašnjava nam Bošković.

Foto: Wabio/Ustupljena fotografija

Koji su najveći izazovi za proizvođače biogasa?

Za one proizvođače biogasa koji koriste klasične tehnologije biogasa najveći izazov je visoka cena kukuruzne silaže koju koriste kao sirovinu u najvećoj meri. Wabio tehnologija nema ovaj izazov jer ne koristi kukuruznu silažu jer je to hrana, naša tehnologija koristi kao sirovine isključivo otpadnu biomasu kao što su žetveni ostaci itd.

Najveća prednost biogasa je u tome što ova tehnologija proizvodi energiju(zeleni metan i iz njega zelenu električnu energiju) kontinuirano 365 dana godišnje kao i u tome šta se proizvedena energija(zeleni metan) može skladištiti u odnosu na primer na sunčeve fotovoltaičke panele i vetro turbine koji energiju proizvode diskontinuirano i za čije skladištenje su potrebne velike dodatne investicije u baterije, dodaje naš sagovornik.

Da li je proizvodnja biogasa sa naših njiva održiva na duži rok?

"Svakako, dok god postoji poljoprivredna proizvodnja na našim poljima biće moguće proizvoditi istovremeno i biogas(zeleni metan)", kažu za naš portal.

Inače, plan je da ovo bude najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Uključivaće odvajanje CO2 i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, a koji će dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad, koja je prisustvovala svečanosti početka izgradnje postrojenje, poručila je: “Gledajući unapred, Srbiji je potrebna radikalna transformacija proizvodnje i potrošnje energije. Ovaj projekat doprinosi toj transformaciji i raznovrsnosti energetskog snabdevanja Srbije. To je odličan primer koje benefite nosi ekonomska saradnja Srbije i Nemačke.”

(Telegraf Biznis)