Poziv građanima da postanu urbani baštovani

Shutterstock

Porast broja stanovnika u gradovima najčešće prati smanjenje zelenih urbanih površina na račun infrastrukture, što sa sobom povlači brojne posledice. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, u 2022. godini najlošiji kvalitet vazduha zabeležen je u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu i Užicu. Užice je prošle godine zauzelo neslavno prvo mesto po prekoračenju dnevnih graničnih vrednosti mikroskopske prašine PM10 time što je pomenuto prekoračenje zabeleženo tokom 160 dana, umesto dozvoljenih 35.

Sadnjom cveća, drveća, povrća i drugih biljaka u urbanim sredinama svako od nas može doprineti većem oslobađanju kiseonika, kao i apsorpciji ugljen-dioksida iz vazduha i time doprineti umanjenju negativnih uticaja zagađenja vazduha na neposrednu okolinu.

U želji da doprinese zelenijem i lepšem okruženju za građane Srbije, kao i smanjenju emisija ugljen-dioksida, Nestlé je posvećen tome da ove godine donira 10.000 sadnica pokrećući time veliku akciju urbanog baštovanstva i poziva građane da se pridruže. Ideja je da ovog proleća svako uzme u ruke baštenski alat i da sam ili u društvu porodice, prijatelja i komšija da svoj doprinos zdravijoj životnoj sredini. Dovoljno je da fotografije vaših urbanih zelenih oaza podelite na Nestle Facebook stranici uz haštag #urbanibaštovani, a nagrade će se dodeljivati najveštijima i najkreativnijima u tri kategorije: najlepša urbana zelena terasa, najlepše urbano zeleno dvorište i najlepši urbani zeleni prozor.

Lokalne akcije u našoj zemlji deo su globalnog programa pošumljavanja najveće prehrambene industrije na svetu, koja teži tome da do 2030. godine posadi čak 200 miliona stabala u područjima odakle nabavlja sastojke. U velikoj prolećnoj akciji urbanog baštovanstva, kompanija poziva građane Srbije da se priključe ovom plemenitom cilju i da uređenjem prostora u kom će uživati u lepim danima uz šoljicu omiljene kafe daju lični doprinos zdravijem vazduhu u urbanim sredinama.

Akcija počinje 25. maja i trajaće dve nedelje, nakon čega će stručni žiri sastavljen od eksperata za održivi razvoj, predstavnika JP „Srbijašume” i Udruženja pejzažnih arhitekata odabrati po jednog pobednika u svakoj kategoriji.

(Telegraf Biznis)