Nova normalnost: Zašto je u prethodnih nekoliko dana izmerena tako visoka temperatura?

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap, Pixabay

Iako je juče zvanična temperatura bila 36 stepeni, u centru grada je išla i do 41 stepen, dok je u usijanim kolima izmereno čak 50 stepeni.

Jedan od termometara u Čačku juče je pokazao 46 stepeni, dok je u Kuršumliji izmereno neverovatnih 55 stepeni. Izvesno je da je toplotni talas "Lucifer" stigao i da je tu da ostane. A slična je situacija i u svetu.

Širom Amerike, temperature ruše višedecenijske rekorde. U El Pasu, u Teksasu, temperature su skočile na iznad 37 stepeni Celzijusa, za 27 uzastopnih dana, prestigavši rekord poslednji put postavljen 1994. godine.

Teme za vas

U Velikoj Britaniji, junska vrućina nije samo oborila rekorde svih vremena, već ih je i srušila. Jun je bio 0,9 stepeni topliji od prethodnog rekorda, postavljenog davne 1940. To je ogromna margina.

Slična priča je i u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Aziji.

Protekle nedelje zabeležena su tri najtoplija dana ikada, prema klimatskoj i meteorološkoj službi EU Kopernikus.

Prosečna svetska temperatura je u prošli ponedeljak dostigla 16,89 stepeni, a 4. jula prvi put je dostigla 17 stepeni, sa prosečnom globalnom temperaturom od 17,04 stepeni.

Foto: Tanjug/AP

Bez iznenađenja

Ovi maksimumi su u skladu sa onim što su klimatski modeli predvideli, kaže profesor Ričard Bets, klimatski naučnik.

- Uopšte ne treba da budemo iznenađeni visokim globalnim temperaturama - kaže on.

- Ovo je sve oštar podsetnik na ono što znamo već duže vreme, i videćemo sve više ekstrema dok ne prestanemo da stvaramo više gasova staklene bašte u atmosferi.

Kada razmišljamo o tome koliko je vruće, skloni smo da razmišljamo o temperaturi vazduha, jer to doživljavamo u svakodnevnom životu.

Ali većina toplote uskladištene blizu površine Zemlje nije u atmosferi, već u okeanima. I videli smo neke rekordne temperature okeana ovog proleća i leta prenosi Bi-Bi-Si.

Severni Atlantik, na primer, trenutno ima najviše temperature površinske vode ikada zabeležene.

Taj morski toplotni talas posebno je izražen oko obala Velike Britanije, gde su neke oblasti iskusile temperature i do 5 stepeni iznad onoga što biste inače očekivali za ovo doba godine.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) označila ga je kao toplotni talas kategorije 4. Oznaka se retko koristi izvan tropskih krajeva i označava "ekstremnu" toplotu.

- Ovakve anomalne temperature u ovom delu severnog Atlantika su nezapamćene - kaže Danijela Šmit, profesor nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu.

Foto: Tanjug/AP

Uticaj na ekosistem

U isto vreme, El Ninjo se razvija u tropskom Pacifiku.

El Ninjo je inače vremenski obrazac koji se ponavlja kada se tople vode uzdižu na površinu kod obala Južne Amerike i šire se preko okeana.

S obzirom da su i Atlantik i Pacifik iskusili toplotne talase, možda nije iznenađujuće da su globalne temperature površine mora za april i maj bile najviše ikada zabeležene u podacima Met Office-a, koji sežu sve do 1850. godine.

Ako su mora toplija nego inače, možete očekivati i više temperature vazduha, kaže Tim Lenton, profesor klimatskih promena na Univerzitetu Ekseter.

A više temperature predstavljaju veći rizik za toplotne talase.

- Ovi toplotni talasi nisu samo češći, već su i topliji i duži nego što bi bili bez globalnog zagrevanja - pojašnjava klimatolog Friderike Oto.

Stručnjaci već predviđaju da će razvoj El Ninja verovatno gurnuti svet preko ključne prekretnice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa.

Na primer, rekordne junske temperature u Velikoj Britaniji doveli su do pomora ribe bez presedana u rekama i kanalima.

U drugim regionima, oko Australije, na Mediteranu, čitavi ekosistemi su se promenili, šume morskih algi su nestale, a morske ptice i kitovi su gladovali, dodala je ona.

(Telegraf Biznis)