Nemci se oprostili od nuklearnih elektrana, a sada žele da ulažu u atomsku fuziju: U čemu je razlika?

Foto: Shutterstock, Tanjug/AP

Nemačka je sredinom aprila ugasila i poslednju nuklearnu elektranu, a kancelar Olaf Šolc krajem prošle nedelje odbacio je sugestiju manjeg koalicionog partnera, stranke Slobodnih demokrata, da zemlja treba da drži kao otvorenu opciju korišćenje nuklearnih elektrana.

Kako je tada rekao, atomska energija je "iscrpljena tema" u Nemačkoj.

Teme za vas

Međutim, ministarka nauke Betina Stark-Vacinger izjavila je početkom nedelje da ova zemlja planira da uloži više od milijardu evra u istraživanje nuklearne fuzije u narednih pet godina. Stoga, u čemu je razlika između energije koja nastaje iz nuklearnih elektrana i one koja se dobija nuklearnom fuzijom?

Foto: Shutterstock

Snaga fuzije je udaljena... i uvek će biti?

Naime, za razliku od nuklearne fisije, koju nuklearne elektrane koriste za proizvodnju električne energije, a koja predstavlja razdvajanje atoma, nuklearna fuzija čini upravo suprotno.

Ona je zasnovana na reakcijama koje se dešavaju na suncu i mogla bi da obezbedi svu toplotu koju dobijamo fisijom, samo bez otpada. Fuzioni reaktori razbijaju dva laka atoma, deuterijum i tricijum, usled jake temperature i pritiska. Ova fuzija stvara teži atom, helijum, i oslobađa ogromnu količinu energije.

Glavno gorivo za ove reaktore, deuterijum, nalazi se u morskoj vodi. U stvari, eksperti kažu da jedan litar morske vode može da obezbedi istu količinu energije kao 300 litara nafte.

Ipak, razdvajanje atoma je lako, spajanje dva zajedno je veliki izazov za naučnike.

Stoga je efikasnost ključni problem. Nijedan reaktor na svetu nije uspeo da postigne pozitivnu neto energiju, ili da se u stvari obrne. Ali sa novim napretkom, koji se dešava skoro svakog meseca, budućnost izgleda svetlija nego ikada.

Među naučnicima postoji šala: "Snaga fuzije je udaljena samo trideset godina i uvek će biti".

Ali, britanski naučnici postavili su cilj 2019. godine da nuklearna fuzija postane realnost do 2040. godine, a sada smanjuju predikcije i na 2030. godinu prenosi monarchpartnership.

Zašto je Nemačka protivnik nuklearki?

Mišljenje da nuklearna energija ne treba da bude deo nemačkog energetskog miksa ima dugu istoriju i duboko je ukorenjeno u nemačkom društvu.

Nakon godina protesta protiv projekata nuklearnih elektrana na nekoliko lokacija, podstaknutih nesrećom na ostrvu Tri milje (SAD 1979. godine) i černobilskom katastrofom (1986. godine), anti-nuklearni pokret doveo je do toga da u Nemačkoj nisu izgrađeni novi komercijalni reaktori nakon 1989. godine prenosi cleanenergywire.

Kada su Socijaldemokrate i Zeleni preuzeli vlast od konzervativne vlade 1998. godine usaglasili su se za "nuklearni konsenzus" sa velikim preduzećima koja upravljaju flotom nuklearnih stanica.

Nova konzervativna vlada pod Angelom Merkel je 2010. izmenila ovaj sporazum, produžavajući tako vreme rada stanica za osam godina, za sedam nuklearnih elektrana i 14 godina za preostalih deset. Ali nakon nesreće u Fukušimi u martu 2011. godine, kabinet Merkelove je promenio kurs i zaustavio najstarije nemačke reaktore na tri meseca, pre nego što je predložio da se zauvek zatvore i postupno ukine rad preostalih devet elektrana do 2022. godine.

Ta odluka ispostaviće se, ipak se produžila za godinu dana više. Nuklearke su prestale da rade 15. aprila ove godine.

Foto: Tanjug/AP

U funkciji 436 nuklearnih reaktora

Do maja ove godine prema podacima sajta Statista, bilo je operativno 436 nuklearnih reaktora u 32 zemlje širom sveta. Sjedinjene Države su tada imale najveći broj nuklearnih energetskih reaktora u radu, 93 bloka.

Francuska je na drugom mestu sa 56 aktivnih reaktora, dok je Kina na trećem sa 55. U našem regionu imaju dve operativne nuklearne elektrane sa po dva reaktora, u Rumuniji i Bugarskoj.

(Telegraf Biznis/M.P.)