Naučnici otkrili kolika je tačno odgovornost prehrambene industrije za stvaranje štetnih emisija

Foto: Shutterstock

Svet želi da postigne klimatske ciljeve, definisane Pariskim sporazumom, ali se čini da im je sve dalji.

Izgleda da međunarodni napori da se smanje emisije gasova staklene bašte iz sektora hrane - ne daju očekivane rezultate, te Dženifer Moris, izvršna direktorka "The Nature Conservancy", smatra kako je potrebna bliža saradnja među vladama, preduzećima i naučnicima.

Teme za vas

Takođe je rekla da se nedovoljno ceni značaj doprinosa poljoprivrede i prehrambene industrije oslobađanju gasova, koji izazivaju globalno zagrevanje i klimatske promene, posebno ugljen-dioksida i metana.

- Zaboravili smo da 30 odsto naših godišnjih emisija dolazi od proizvodnje hrane, tako da čak i ako sutra pređemo na 100 odsto obnovljivu energiju, bez transformacije poljoprivrede nikada nećemo postići svoje ciljeve Pariskog sporazuma - istakla je Moris.

TNC, sa sedištem u Virdžiniji u SAD, ima projekte u više od 70 zemalja.

Prema Pariskom klimatskom sporazumu, svetski lideri su se obavezali da obuzdaju globalno zagrevanje na „znatno ispod“ 2 stepena Celzijusa, a kažu da će nastojati da ga zadrže na 1,5 stepeni.

Inače, veliki deo napora za ublažavanje klimatskih promena može se postići u Kini, najvećem svetskom proizvođaču, uvozniku i potrošaču hrane i najvećem emiteru ugljen-dioksida, kaže Moris.

Prošle godine, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, avijacija je činila 2 procenta globalnih emisija ugljen-dioksida povezanih sa energijom, dok je poljoprivreda je doprinela sa 12,4 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte 2020. godine.

Kada se uzmu u obzir emisije iz logistike, prerade i proizvodnje biljne i životinjske hrane, ceo lanac snabdevanja hranom je doveo do oko 35 odsto emisija gasova staklene bašte, procenjeno je u studiji iz 2021. koju je vodio Univerzitet Illinois Urbana-Champaign.

(Telegraf Biznis)