Irena Vujović: "Probleme nećemo ostaviti budućim generacijama"

Irena Vujović je najmlađa ministarka u Vladi Srbije. A dobila je odgovornost, da vodi resor koji dotiče svakog čoveka u ovoj zemlji – resor ekologije. Brine nas kakav vazduh dišemo i kada će on postati boljeg kvaliteta, jer podjednako utiče na sve nas. Niko ne voli da vidi zagađene reke, a istovremeno smo svakodnevno svedoci da se otpad izbacuje nemilice u rečna korita.

Borba za zdraviju životnu sredinu je počela, a na čelu tima koji će dati sve od sebe i da je sprovede i zabeleži rezultate je – Irena Vujović, ministarka ekologije u Vladi Srbije. O tome je govorila u intervjuu za magazin GreenNews.

Intervju prenosimo u celosti:

*Za sam početak pitanje – hoćemo li u ovo vreme sledeće godine disati zdraviji vazduh? Ocenili ste da će kvalitet vazduha biti jedan od prioriteta. Da li se zna po gradovima šta je najveći uzrok zagađenja?

– Kvalitet vazduha nije na zavidnom nivou i taj problem je prisutan poslednjih 30 godina. Dobro je što se danas mnogo više govori o tom problemu, čije je rešavanje svakako jedan od prioriteta kojem ćemo biti posvećeni. Ministarstvo zaštite životne sredine će ove godine subvencionisati zamenu kotlarnica u školama, vrtićima, domovima zdravlja, kako bi se omogućio prelazak na ekološki prihvatljivije energente, a konkursi će se sprovoditi preko jedinica lokalne samouprave. Građani će takođe moći da konkurišu za subvencije kako bi zamenili svoje kućne kotlarnice. Nastavićemo sa subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila za koja postoji interesovanje, a u planu su i projekti pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina, koji će se realizovati u jednicama lokalne samouprave.

Kada govorimo o aerozagađenju, važan projekat za Kragujevčane koji ćemo realizovati ove godine je priključivanje gradske toplane na gas, koja je trenutno jedan od većih zagađivača u tom gradu. Država ulaže i velika sredstva u postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u energetskim kapacitetima, ali problem su još uvek individualna ložišta. Prethodnih godina je ugašen veliki broj kotlarnica na mazut i ugalj, na čemu ćemo intenzivno raditi i u narednom periodu. Nema brzih i lakih rešenja, ali želim da građani znaju da radimo na tome i da ćemo se boriti da kvalitet vazduha koji svi udišemo bude bolji. Mi ne bežimo od problema i nećemo ih ostavljati u nasleđe budućim naraštajima, kao što su ih nama drugi ostavljali.

*Najavili ste da se već intenzivno radi na detektovanju prioriteta ministarstva koje predvodite. Koji su to projekti koji mogu da započnu i da se realizuju u skladu sa budžetom za 2021. godinu?

– Kada govorimo o ulaganjima u zaštitu životne sredine, ova godina je važna za Srbiju jer će velike investicije upravo u toj oblasti. U 28 lokalnih samouprava započećemo izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacionu mrežu. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, a bavićemo se i rešavanjem problema divljih deponija, kojih ima preko 3500 na teritoriji Srbije. Tu su naravno i projekti za poboljšanje kvaliteta vazduha o kojima sam već govorila. Da bismo sproveli sve planirane projekte intenziviraćemo saradnju sa lokalnim samoupravama, jer stanje životne sredine utiče na kvalitet života građana. Zbog toga je cilj da zajedno pokrenemo što više projekata koji će u bliskoj budućnosti doprineti da se ekološka slika Srbije drastično popravi.

*Naložili ste hitno čišćenje Potpećkog jezera. Izjavili ste da je plutajući komunalni otpad na Limu i Drini gorući problem. Koji su još aktuelni problemi u Srbiji, kada je reč o ekologiji?

– Zahvalna sam kolegama iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u okviru kojeg su Direkcija za vode i Srbijavode, kao i Elektroprivredi Srbije, jer su na našu inicijativu po hitnom postupku započeli uklanjanje nagomilanog otpada kod brane Potpeć na Limu. Nedopustivo je da nam reke budu zatpane smećem, a koliko god da je Srbija voljna da rešava problem otpada na Limu i Drini, mi to ne možemo bez saradnje sa susednim državama – Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Njihovim resornim ministarstvima smo uputili poziv i nadamo se da ćemo zajedno uspeti da dođemo do rešenja ovog decenijskog problema.

Takođe, ministarstvo intenzivno radi na prikupljanju podataka koliko smetlišta i divljih deponija imamo u blizini reka, kako bismo sa lokalnim samoupravama definisali plan njihovog uklanjanja. Uopšte, kada govorimo o ekologiji dug je spisak problema, a zbog njihove složenosti i ozbiljnosti u periodu pred nama radićemo više nego ikad. Ulaganje u životnu sredinu jeste ulaganje u zdraviju budućnost svih građana Srbije, a istovremeno i naša obaveza prema budućim generacijama.

*Najavili ste pomoć u rešavanju problema sa smetlištima i divljim deponijama u Užicu, Novoj Varoši i Prijepolju, šta su vaši sledeći koraci? Kako će to i biti sprovedeno?

– Po dolasku u ministarstvo zaštite životne sredine postavili smo se proaktivno i pristupili rešavanju višedecenijskih problema. U novembru smo zatvorili nesanitarnu deponiju Stanjevine u Prijepolju. Paralelno sa tim, transferisali smo finansijska sredstva u iznosu od 96 miliona dinara gradu Užicu za proširenje tela deponije i saniranje klizišta u okviru Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“. Tim projektom obezbeđuju se uslovi za pravilno upravljanje otpadom i adekvatnu zaštitu životne sredine kako za region Užica, tako i za opštine Novu Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenicu koje će do izgradnje svog regionalnog centra odlagati otpad u Dubokom. Budžetom su opredeljena sredstva za izgradnju Transfer stanice u Novoj Varoši koja kreće ove godine.

*Izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ je veoma važan projekat. Na taj način se približavamo standardima EU. Koje sve regulative treba usaglasiti sa evropskim?

– Elektroprivreda Srbije je 2019. započela izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE “Nikola Tesla” A, a nedavno je položen i kamen temeljac za izgradnju takvog postrojenja u TE “Nikola Tesla” B, koja će doprineti da se emisija sumpor-dioksida svede na minimum. Sa Ministarstvom rudarstva i energetike dogovorili smo formiranje zajedničke radne grupe, koja će se baviti pitanjima koja se tiču oba resora i koja će doprineti bližoj i operativnijoj saradnji po pitanju aktuelnih projekata, ali i definisanju zajedničkih ciljeva u pogledu dostizanja EU standarda u oblasti zaštite životne sredine.

Čistiji energenti, pošumljavanje i ozelenjavanje površina, eko-automobili, može li se slika Srbije promeniti u narednih godinu dana? Šta će država da uradi da domaćinstva, ali i institucije počnu da koriste ekološki prihvatljivije energente, da građani u većem broju počnu da voze električne automobile?

– Promene su već započete, a moj mandat će svakako obeležiti naporan rad, a sigurna sam i dobri rezultati. Kroz subvencije za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama, domaćinstvima, kao i subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila želimo da motivišemo građane i postaknemo pravna lica da pređu na upotrebu čistijih energenata, ali i da počnu da koriste eko vozila. Cilj je i da u saradnji sa lokalnim samoupravama podignemo kvalitet životne sredine za dobrobit svih građana. Kojom brzinom ćemo napredovati u ovoj oblasti podjednako zavisi od svih nas.

*Da li su u planu neke kampanje koje bi podizale i svest građana?

– Podizanje svesti o važnosti očuvanja životne sredine stalno treba da bude u fokusu. Naravno da su u planu projekti i aktivnosti, a krenućemo od najmladjih. Decu treba da učimo da ne bacaju smeće na javnu površinu, u reku, ili na bilo koje mesto koje nije predviđeno za to, već da ga odlažu u posebne kante prema vrsti otpada. Važno je i da im se, na njima razumljiv način, objasni značaj sortiranja i reciklaže otpada. To su sve koraci koji možda ne izgledaju toliko bitni, ali su zapravo osnova da sutra imate odgovornog građanina koji će da brine o svojoj okolini, kao što brine o svom domu. Svako od nas treba da pođe od sebe i uradi ono šta može. Moramo da menjamo način na koji se odnosimo prema životnoj sredini, jer ona je jedna jedina koju imamo. Ako se time ne bavimo na vreme biće kasno.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

*Imate li podršku države za projekte koje nameravate da sprovedete, da li će ove godine biti više novca uloženo u sektor ekologije i zaštite životne sredine?

– Vlada RS ima strateško opredeljenje da u skladu sa evropskom perspektivom Srbije više investira u projekte za unapređenje životne sredine. U skladu sa tim, ove godine će biti pokrenut niz kapitalnih projekata. Za izgradnju fabrika za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže u 28 lokalnih samouprava obezbeđeno je 200 miliona evra iz kreditne linije Razvojne banke Saveta Evrope. Takođe, za gradnju osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom pregovaramo za 100 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Značajna sredstva iz budžeta će biti usmerena i na projekte za poboljšanje kvaliteta vazduha.

*Najmlađa ste ministarka nove Vlade, ipak imate već bogato iskustvo koje ste stekli kao predsednica opštine Savski venac. Bili ste i u Skupštini poslanica i pomoćnica gradonačelnika Siniše Malog zadužena za oblast društvenih delatnosti. Na koji projekat u dosadašnjoj karijeri ste najponosniji?

– Iskustvo koje sam stekla baveći se šest godina različitim problemima na lokalnom novou, prvo u gradu Beogradu, a posle na čelu Gradske opštine Savski venac je od neprocenjivog značaja za obavljanje funkcije koja mi je sada poverena. Lokalne samouprave su direktno povezane sa građanima i najbolje znaju koji su problemi u njihovim sredinama. Zbog toga je među prvim stvarima koje sam uradila stupanjem na dužnost ministra zaštite životne sredine bilo formiranje odeljenja u ministarstvu za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. Što se tiče realizovanih projekata, bilo ih je mnogo, a svaki je podjednako važan za poboljšanje kvaliteta života građana. Ponosna sam što sam na prethodnim pozicijama iza sebe ostavila rezultate, a ne nerešene probleme i prazna obećanja. Mislim da je upravo to ono po čemu se meri uspeh svakog političara.

(Telegraf Biznis)