Ekološka enigma Srbije: Gde završava 38.000 tona otpadnog ulja i hiljade olupina starih automobila?

Dok zakonodavstvo Srbije u oblasti ekologije ubrzano pokušava da uhvati korak sa evropskim standardima, realnost na terenu, u automehaničarskim radnjama i na divljim deponijama, slika sasvim drugačiju, znatno mračniju sliku. Iako propisi postoje, "crne rupe" u sistemu gutaju hiljade tona opasnog otpada godišnje, pretvarajući srpske potoke i zemljište u toksične deponije, dok se građani neretko greju na kancerogena ulja.

Najdrastičniji primer raskoraka između papira i prakse vidljiv je u statistici o otpadnim vozilima. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje generiše oko 22.000 tona otpadnih vozila (uključujući delove od demontaže), dok se zvanično tretira samo između 2.000 i 3.000 tona. To otvara zabrinjavajuće pitanje: gde svake godine nestane oko 20.000 tona starih automobila i delova?

Teme za vas

Haos u evidenciji i tretmanu

Problem leži u nedostatku pouzdanih podataka i adekvatne infrastrukture. U Programu upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine jasno se navodi trenutno stanje:

- Za sada u Srbiji ne postoje potpuno pouzdani podaci o pripremi za ponovnu upotrebu i tretman otpadnih vozila. Dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao neopasnim otpadom imaju 302 preduzeća, dok dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao opasnim otpadom imaju 43 preduzeća. Procenjuje se da će do 2030. godine u Srbiji nastati oko 102.000 tona otpadnih vozila - stoji u Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022.do 2031. godine.

Foto: Facebook/Tewkesbury Auction Centre

Ova vozila često završavaju na neformalnim "grobljima automobila" gde izostaje ključni, zakonom propisani proces dekontaminacije. Pravilan tretman nalaže strogu proceduru pre nego što školjka završi u šrederu: prvo se moraju izdvojiti delovi za ponovnu upotrebu, skinuti akumulator, katalizatori, elektronika i olovni delovi. Najvažniji korak je istakanje opasnih tečnosti - ulja, goriva i antifriza - u specijalne rezervoare. Tek nakon skidanja stakla, guma i felni, vozilo je bezbedno za reciklažu. Svako preskakanje ovih koraka direktan je udar na ekosistem.

Ekološka bomba

Možda i opasniji od samog metala su fluidi koji se kriju u motorima. Situacija sa otpadnim motornim uljima je alarmantna. Iako smo propisima "zakoračili u EU", statistika Agencije za zaštitu životne sredine za 2023. godinu je poražavajuća: na tržište je plasirano 40.314 tona ulja, tretirano je samo 440 tona, a izvezeno 1.660 tona.

Prostom računicom dolazimo do zaključka da je oko 38.000 tona otpadnog ulja "nestalo". Gde? Verovatno u zemljištu, kanalizaciji, vodotokovima, ili još gore  u pećima domaćinstava i radionica kao besplatan energent. Posledice su katastrofalne, jer samo jedan litar korišćenog motornog ulja može da zagadi čak milion litara pijaće vode.

U automehaničarskim radnjama o ovoj temi vlada "zid ćutanja". Ipak, nezvanično priznaju da se snalaze kako znaju i umeju, često mimo zakona.

- Većina nas se snalazi odnosno korišćena otpadna ulja uglavnom odvozimo na neke lokacije koje nisu propisane za to. Koriste neki i za zagrevanje a razlog za takvo nezakonito tretiranje krtije se u činjenici su troškovi za pravilno tretiranje otpada - kažu u nekoliko beogradskih servisa.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Cena ekologije

Razlog zašto ulja završavaju u potocima ili kao premaz za drveće nije samo neznanje, već i surova ekonomska računica malih privrednika. Troškovi legalnog tretmana otpada su visoki, a zarade sve manje.

Prema gruboj proceni troškova za jedan prosečan autoservis (računajući promet od dva automobila na zameni ulja dnevno), samo u prvoj godini vlasnik mora da izdvoji značajna sredstva da bi poslovao po zakonu:

• Izrada Plana upravljanja otpadom: 500 evra
• Karakterizacija otpada (analiza ulja, antifriza, filtera): 600 evra
• Odnošenje otpadnog ulja (za oko 2.000 kg): 1.000 evra
• Administrativni radnik za vođenje evidencije: 600 evra godišnje

Kada se na to doda i "izgubljena dobit" od oko 600 evra, koliko bi servis zaradio prodajom tog ulja na crno (za grejanje ili drugim licima), jasno je zašto mnogi biraju liniju manjeg otpora na štetu prirode.

Akumulatori kao svetla tačka, antifriz kao nepoznanica

Među svim ovim crnim brojkama, reciklaža akumulatora izdvaja se kao pozitivan primer. Ovi uređaji spadaju u opasan otpad zbog otrovnih hemikalija, ali se u Srbiji uspešno sakupljaju. Procenjuje se da je poslednjih godina reciklirano oko 220.000 tona, a Agencija predviđa da će do 2025. godine na godišnjem nivou biti generisano između 15.000 i 18.000 tona istrošenih baterija.

S druge strane, antifriz ostaje velika nepoznanica. Ova tečnost, puna teških metala poput olova, kadmijuma, bakra i hroma, smrtonosna je za živi svet ako dospe u vodu ili zemlju. Mora se skladištiti u hermetički zatvorenim posudama, ali podataka o tome koliko se antifriza godišnje generiše i gde on završava – nema, jer Agencija za zaštitu životne sredine nije dostavila odgovore na ta pitanja.

Dokle god je "snalaženje" isplativije od poštovanja zakona, a inspekcijski nadzor nedovoljan da pokrije hiljade tona nestalog otpada, Srbija će ostati zemlja u kojoj se evropski zakoni pišu na papiru, a opasan otpad "rešava" u najbližem potoku.

(Telegraf Biznis)