"Kažu spustiće temperaturu na planeti, pa sednu u mlazni avion": Siniša Mitrović o raspravi na COP28

Foto: Telegraf.rs

"Look up" konferencija na Kopaoniku održava se u isto vreme kada i COP28 u Dubaiju, što je dovoljan povod da uporedimo teme, te uvidimo tačke presecanja i razilaženja u oblasti zelene tranzicije.

Jedna od poslednjih rasprava u Dubaiju ticala se korišćenja naftnih derivata, dok su ključne teme ovogodišnje konferencije na Kopaoniku aktuelni izazovi u oblasti energetike i ekologije. Odgovore na pitanja gde se razilazimo sa svetom, a gde preklapamo i šta bi mogla da bude tačka prekretnica za Srbiju potražili smo od direktora Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniše Mitrovića.

Teme za vas

- Znate, na COP 28 svi se kunu. Svi se kunu i kažu, da, mi ćemo da spustimo temperaturu na planeti, a onda sednete u svoj mlazni avion i vratite se na vašu destinaciju. Pandemija je bila prilika da stigmatizujemo i održivu potrošnju i održivu proizvodnju. Strah je uticao na te komponente. Brzo smo napustili sve to, doživeli veliki konzumerizam, tako da nisam siguran da će sada ovi targeti koji su postavljeni za smanjenje emisije CO2 i za obaranje temperature biti dostižni do 2030. godine - istakao je Mitrović za Telegraf Biznis.

Kako je naveo, moguće je da se nekakvi rokovi izguraju.

- Evo, i ovde se nalazimo u najtoplijoj godini u ovom trenutku, ali je to veliko opterećenje na poljoprivrednu proizvodnju, na zdravstveni sistem prvenstveno i to su faktori koji jasno kažu da Srbija mora ozbiljno da shvati uticaj klimatskih promena ili će biti velike štete po javne finansije - upozorio je.

A potom slikovito naveo: Ako imate 10% ulaganja u zdravlje stanovništva, a imate 1% u životnoj sredini, onda imate taj model "ko ne plati na mostu, na ćupriji će".

- Mi danas zbog lošeg upravljanja vodama, zbog stalnog paljenja smeća i deponija, zbog zagađenja gradova, imamo ogroman procenat smrtnih slučajeva, imamo ogromne troškove lečenja stanovništva.

Samo 300 ili 400 miliona evra su troškovi bolovanja u Srbiji. Veliki su troškovi gubitka energije poslednjeg zagađenja. Znači, benefit je toga, ako uložite dinar u ovaj deo ekološke održivosti, sedam dinara vam se vrati kao benefit. Kada? 10, 20, 30... Ne, to je već preko sedam. Znači, samo je važno da vrtite taj novac, da građani nose benefit.

Ali dok god budemo imali niske cene energenata u delu toga da je kubik vode 30 dinara ili 60 dinara ili da je upravljanje otpadom 300 dinara, onda tu nema matematike. Oko 2% kućnog budžeta bi mogli da budu troškovi za to što je upravljanje otpadom i otpadom vodama. To je nominalno izvodljivo, samo treba pažljivo rukovati time. Ali, važno je to da građani shvate da je usluga za koju su platili bude kvalitetna, bude dostupna, a ne da vi razdvajate otpad u nekoj ulici, a da to sutra završi u istom kamionu na istoj deponiji - poručio je na kraju.

(Telegraf Biznis)