Prosečni ekološki otisak evronovčanice jednak je automobilskoj vožnji od 8 kilometara

Foto: Shutterstock

Dok se svet sve više bavi ekološkim pitanjima i klimatskim promenama, ispituju se različiti uzročnici zagađenja, a jedno od njih je i upotreba novca. Naime, ekološki otisak plaćanja evro novčanicama u 2019. godini iznosio je 101 mikrobod (µPt) po građaninu evrozone, što je jednako ekološkom otisku vožnje automobilom od osam kilometara, pokazuje studija ECB-a.

U studiji se meri potencijalni uticaj evronovčanica na okolinu, tačnije svih aktivnosti u celokupnom ciklusu tog novca, od nabavke sirovina, proizvodnje, distribucije i stavljanja u opticaj, pa sve do uništenja koje sprovode nacionalne centralne banke u evrozoni.

Teme za vas

U pitanju je istraživanje zasnovano na metodologiji Evropske komisije za merenje ekološkog otiska proizvoda, a sada se dalje nastavlja rad započet procenom životnog ciklusa prve serije evronovčanica iz 2004. godine.

Kako se navodi, glavni faktori koji doprinose ekološkom otisku evronovčanica, kao sredstva plaćanja, jesu potrošnja energije povezana sa radom bankomata i prevoz; slede obrada u nacionalnim centralnim bankama, proizvodnja papira i provera autentičnosti novčanica u prodavnicama.

Zbog dugog veka trajanja novčanica i njihove upotrebe u brojnim transakcijama, uticaj proizvodnje novčanica manji je od uticaja prevoza i distribucije, dodaje se.

Bankomati koji manje zagađuju

Inače, Evrosistem od 2004. radi na smanjenju ekološkog otiska evronovčanica, na primer, kroz upotrebu isključivo stopostotno održivog pamuka, ili kroz zabranu odlaganja otpadnih novčanica na deponije.

Dodatno, proizvođači bankomata i banke ostvarili su napredak u smanjenju ekološkog otiska svojih uređaja. Studija, koja je objavljena početkom decembra ove godine, pokazuje da su poboljšanja energetske efikasnosti bankomata doprinela smanjenju njihovog ekološkog otiska za 35 posto u periodu od 2004. do 2019. godine.

Takođe, sprovode se opsežne aktivnosti istraživanja i razvoja, kako bi evronovčanice ubuduće bile još više ekološki prihvatljive, u svim fazama svog životnog ciklusa.

Recimo, ECB razmatra alternativne metode postupanja s otpadnim novčanicama, kao što su recikliranje i ponovna upotreba otpadnog materijala, te moguća poboljšanja samih sirovina i sastavnih delova potrebnih za štampanje para.

(Telegraf Biznis)