Svet može mnogo da nauči od islandskog gradića: Kako su uspeli da "prevare" štetne emisije?

Danas su gradovi prilično "neodrživa" mesta; troše mnogo svetskih resursa i čine više od polovine svetskih emisija gasova staklene bašte, što značajno doprinosi aktuelnoj klimatskoj krizi. Ali, gradovi su takođe mesta gde se mnogi naši problemi održivosti mogu efikasno rešiti.

Mali grad na severu Islanda, Akurejri, prešao je dug put da nam pokaže kako.

Island, inače, ima spektakularne uslove za održivost i poznat je po svojoj zadivljujućoj prirodi, fermentisanoj hrani i specifičnoj klimi. Doduše, poznat je i po visokim cenama.

Takođe je veoma interesantan istraživačima koji proučavaju energetske sisteme. Ostrvo je blagosloveno odličnim uslovima za hidroenergetsku i geotermalnu energiju, a upravo to obilje energije mu je pomoglo da poboljša životno stanje ljudi.

Međutim, poslednjih godina je dovelo i do velikih problema. Dok su emisije od grejanja i električne energije prilično niske za islandska domaćinstva, emisije po glavi stanovnika iz transporta i drugih vrsta potrošnje - i dalje su veoma visoke.

Islanđani Guðmundur Sigurðarso i Sigurður Friðleifsson nisu želeli da private tzv. "neodrživi status kvo", te su svojim inicijativama, pre više od 10 godina, rešili da izvrše tranziciju sa niskim sadržajem ugljenika, i benefite toga sada osećaju svi lokalci.

Akurejri je postao predvodnik klimatskih politika širom zemlje.

Akurejri / Foto: Shutterstock

Naravno, bio je to Sizifov posao. Dvojica šampiona su, najpre, sagledala sve materijale koji teku kroz grad, kao što su jestivo ulje, benzin, zeleni otpad iz javnih parkova, te procenili kako se ti tokovi mogu integrisati u lokalni energetski sistem.

Zatim su razvili ambicioznu strategiju koja je imala za cilj pretvaranje linearnih tokova ugljenika zajednice u petlje. Dakle, umesto da nešto uđe u grad, iskoristi se i završi kao otpad, oni su pokušali da iskoriste sve materijale u nove svrhe.

Recimo, jedan od izuma su autobusi koji voze na staro jestivo ulje (za kuvanje). Lokalni transportni sektor igra centralnu ulogu u zelenoj transformaciji islandskog gradića. Konkretno ovaj sistem pretvara staro jestivo ulje i gas sa stare deponije u gorivo za lokalne automobile i autobuse koji su, inače, besplatni za sve stanovnike i posetioce.

Istovremeno, lokalni projekat pošumljavanja pomaže u stvaranju lokalnih zaliha ugljenika, a mimo protoka ugljenika, novi pristup u Akureiriju osigurava da se hranljivi sastojci ne izgube, već da ostanu u lokalnom sistemu proizvodnje hrane.

Organski otpad se godinama unazad kompostira i hranljive materije se koriste za lokalnu poljoprivrednu proizvodnju, što doprinosi uštedi emisija, jer lokalnim farmerima treba manje veštačkih đubriva.

Šta čini Akurejri idealnim za zelenu tranziciju?

Zapravo je niz lokalnih karakteristika išlo u prilog ovoj vrsti tranzicije.

Prvo, Akurejri ima idealnu veličinu. Grad ima 18.000 stanovnika i najveći je urbani centar na severu Islanda. Sa ovom veličinom, ima sve potrebne institucije i kompanije, kao što su sistem lokalnog javnog prevoza i lokalno energetsko preduzeće. Istovremeno, toliko je mali da se ključni akteri lično poznaju i komplikovane administrativne procedure ne ometaju nove projekte.

Magija Islanda / Foto: Filip Plavčić

Drugo, Akurejri je obrazovni centar na severu zemlje: domaćin je dobro poznatog univerziteta i generalno pruža atmosferu - otvorenu za nove ideje i inovativne koncepte.

Treće, lokalni akteri su stvorili pravi institucionalni okvir za tranziciju, na primer osnivanje lokalne kompanije Vistorka, koja je vremenom spojila druge različite firme i institucije da sprovedu ambiciozne planove vezane za niske emisije ugljenika.

Četvrto, Sigurðarso i Friðleifsson su odigrali veoma važnu ulogu u svemu ovome. Ljudi iz zajednice ih opisuju kao "tim koji kombinuje političke veštine i tehničku ekspertizu".

Dakle, kao što vidimo, svet može mnogo da nauči od grada kao što je Akurejri. Za početak, niskougljenične tranzicije su moguće, čak i na udaljenim mestima poput ovog. Ako se urade kako treba, mogu da donesu korist i na globalnom i na lokalnom planu, a urbanisti moraju da sagledaju ceo grad i razmotre sve tokove materija koje "putuju".

Tek tada mogu otkriti mogućnosti da povežu te tokove, kako bi urbane sisteme učinili održivijim i niskougljeničnim. I na kraju, posrednici poput dvojice lokalnih "šampiona" i organizacija igraju ključnu ulogu u okupljanju različitih aktera i njihovih interesa i na taj način donose promene u zajednicu.

(Telegraf Biznis)