Tema o kojoj se danas najviše priča, na ulici, u firmi, marketu: Da li je Srbija spremna za održivost?
Privredna komora Srbije i kompanija "ESG Advisory SEE", uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, organizuju danas dve panel diskusije posvećene zelenoj transformaciji, održivom poslovanju i ESG-u, pristupu zelenom novcu, kao i vezi digitalne i zelene transformacije.
Skup je otvorio Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške, analize, usluge i internacionalizaciju PKS, a jedan od panelista je Sasja Beslik, istaknuti svetski eksperat za zeleno finasiranje i izvršni direktor za investicije u "SDG Impact Japan".
- Sve što danas znamo će se promeniti, a to je uzrokovano klimatskim promenama koje vrše ogroman pritisak (i na srpske firme). A s druge strane, ono što mislimo da će se tek dogoditi za godinu, dve ili tri, događa se sada - istakao je Beslik.
Govoreći o Srbiji, rekao je da imamo kapacitet, snagu i izvore, te da se pita zašto se, onda, transformacija ne odvija brže kao u nekim naprednim zemljama Evrope?
Glavne teme o kojima se diskutuje na prvom panelu jesu: zelena agenda u Srbiji i regionu, izazovi i mogućnosti za unapređenje održivosti u poslovanju, pristup zelenom finansiranju preduzeća u Srbiji, zelene korporativne obveznice, digitalizacija i inovacije u unapređenju održivosti.
Jedna od ključnih stvari istaknuta na današnjem skupu jeste blagovremeno prepoznavanje rizika po kompaniju - u zelenoj transformaciji.
Kada je reč o Srbiji, globalno, neophodno je uspostaviti jasan finansijski sistem i regulatorni okvir, jer je to ono što će motivisati i privući kompanije.
Banke, recimo, traže načine da štede koliko mogu, da uvode održivije materijale i prelaze na hibridna i električna poslovna vozila.
Dejan Janjatović, ispred NLB Komercijalne banke, kaže da su oni na krovove nekih poslovnih jedinica postavili i solarne panele, te da su za prethodne dve godine uspeli da smanje karbonski otisak za 70 odsto.
Marija Pantelić, iz firme Bosis, rekla je da se sa pričom o održivom poslovaju suočila još pre 10 godina, u sklopu obuke.
- Mi smo porodična firma koja postoji 42 godine, a sve je to jedna tipična priča o preživljavanju, odgovornosti, brizi za lokalnu zajednicu - kaže ona i ističe da su vremenom nadograđivali svoje sisteme izveštavanja.
- Mi se bavimo proizvodnjom ambalaže, a zahvaljujući tehnologiji i eko dizajnu, uspeli smo da stvorimo 100% reciklabilne proizvode - dodaje.
Važno je istaći i ove dve stvari: moraju se usvajati nova znanja i veštine - ako želimo da napredujemo (nije dovoljno imati samo svest o temi), a osim toga, moramo znati "gde ide novac", kako bismo imali poverenje.
Trenutno najveći svestki izazov, čak i za ECB, jeste uključivanje ESG rizika u oblike poslovanja. Janjatović kaže da bez novih znanja i primene - nema uspešnog poslovanja u novoj eri transformacije.
Beslik, koji trenutno radi u Japanu, pomenuo je i značaj tzv. "karbon kredita", koje daje Vlada Japana preko svog fonda, ali ne unutar svoje zemlje, već u države iz regije ili poput Srbije.
Naglasio je i blisku povezanost dveju vlada - srpske i japanske. Osim Zemlje izlazećeg sunca, slične strategije razvijaju i SAD.
Na drugom panelu reč je o standardima za Sustainability i Impact reporting i njihovu primenu u praksi, kao i o uticaju EU regulative na poslovanje u Srbiji.
(Telegraf Biznis)
Video: Anketa Black Friday
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
teorija zavere
"Tema o kojoj se danas najviše priča, na ulici, u firmi, marketu:" - Jeste, evo jutros na putu do posla svi samo o tome pričaju! Korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje zagađenja jesu super, ali "zelena agenda", koja nam se nameće, je prevara, baš kao i "klimatske promene". Ekološki porezi i slične smicalice su način da se uzmu pare. Pogledajte šta rade poljoprivrednicima po Evropi. Umesto da se forsira proizvodnja zdrave hrane, oni veštački izazivaju nestašicu hrane.
Podelite komentar
Mihajlo
"Odrzivost" je samo nova metoda za pranje para i praznjenje drzavnih budzeta u privatne dzepove.
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Србија ће убрзати процесе трансформације и одрживог развоја уз помоћ технолошких и научних решења. Будите сигурни. Не заборавите да смо до пре десетак година имали системски и финансијски неред и потпуну технолошку заосталост. А сада се граде највеће соларне електране, привреда и целокупно друштво је дигитализовано, имамо пројекат БИО4 Кампус на реду. Поново се граде пруге након 50 година застоја. Јер железнички саобраћај је еколошки неутралан. Десила се пандемија, па је и за то било потребно изградити ковид болнице. Набавити сву медицинску опрему. Било је потребно регулисати и законе и процедуре у готово свим областима. Стиже и Експо 2027, тако да све ово што се тиче примене зелених технологија биће уграђено у планиране пројекте. Није лако довести цео систем и комплетно друштво и технолошку подлогу до тог нивоа друштвене свести и одговорности за само једну декаду. Уз све друге проблеме. Али успели смо. Сви заједно. И државно руководство и струка и грађани. И приватни и јавни сектор. Некима је требало времена све док нису видели својим очима разорну моћ и последице суперћелијских олуја. И штету коју климатске промјене чине и људима и привреди. Тако да никада није касно да се ствари покрену , али оне морају да се раде плански. На државном нивоу.
Podelite komentar