Đedović Handanović sa predstavnicima EK o planu rasta za ZB i energetici

Foto: Marko Jovanović

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sastala se danas sa ambasadorom EU u Srbiji Emanueleom Žiofreom, predstavnicima Evropske komisije i delegacijama više međunarodnih finansijskih institucija i istakla da je Energetska zajednica prepoznala Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini, saopštilo je resorno ministarstvo.

Na sastanku na kome su učestvovali i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB), Svetske banke, Razvojne banke Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agenciju za razvoj (AFD), ministarka je predstavila i planove Srbije u energetskom sektoru, koji su i deo plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Teme za vas

Naglasila je značaj podrške Evropske unije u prethodnom periodu, koja je doprinela uspešnoj realizaciji projekata, pre svega u oblasti razvoja prenosne mreže i izgradnji gasnih interkonekcija.

Prema njenim rečima, Srbija ima jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine.

"Definisali smo prioritete i u sektoru proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, skladištenja energije, kao i u sektoru nafte i gasa u skladu sa našim ciljevima u energetskoj tranziciji i diversifikaciji izvora snabdevanja. Bez održivog finansiranja realizacija projekata nije realna, stoga nam je podrška EU na putu zelene tranzicije i reforme našeg energetskog miksa ka čistijim izvorima energije jako važna“, rekla je Đedović Handanović.

Navela je da je Srbija prošle godine uspešno sprovela najveće aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije u regionu, koje će obezbediti milijardu evra novih investicija iz privatnog sektora, kao i da je usvojen trogodišnji plan aukcija kojim će se nastaviti s realizacijom ovog programa.

"Očekujemo da ćemo do kraja decenije imati novih 2.000 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, tri nove gasne interkonekcije kapaciteta 3 milijarde kubika gasa i da ćemo ojačati gasnu infrastrukturu unutar zemlje, čije je proširivanje i modernizacija preduslov za ostvarivanje ciljeva diversifikacije izvora snabdevanja ovim energentom. Najpre mislim na izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji su projekti od regionalnog značaja", rekla je ona.

Ocenila je da planovi za budućnost uključuju diversifikaciju izvora gasa i nafte, revitalizaciju hidroelektrana, izgradnju solarnih elektrana na površinskim kopovima koji više nisu u upotrebi, jačanje gasne mreže unutar zemlje i unapređenje gasne infrastrukture radi korišćenja zelenog vodonika.

"Tranzicija mora da bude i pravedna, odnosno pri prelasku na čistije izvore energije treba da se zaštite radna mesta i lokalne zajednice koje se oslanjaju na ugalj. U ovom trenutku Srbija nema pristup fondovima Evropske unije kojima se finansira pravedna tranzicija i stoga je važno da razgovaramo o mehanizmima i instrumentima kojima bi se podržala pravedna tranzicija u Srbiji, jer je gotovo dve trećine proizvodnje električne energije iz uglja", rekla je ministarka.

Na sastanku se razgovaralo o finansiranju projekata i reformama u narednih nekoliko godina, a poseban naglasak stavljen je na energetiku kao jedan od glavnih prioriteta za Evropsku uniju, pri čemu su pohvaljeni dosadašnji napori Srbije i izražena spremnost za dalju podršku kako bi se postigli zajednički ciljevi u energetici, posebno kroz projekte od regionalnog značaja.

Evropska unija je najveći donator energetskog sektora u Srbiji, sa ulaganjima većim od milijardu evra grant sredstava od 2000. godine.

EU je lane obezbedila Srbiji paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla građanima i malim i srednjim preduzećima u prevazilaženju posledica energetske krize i tokom zelene energetske tranzicije.

Takođe, odobreno je 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac i 16,1 milion evra za rekonstrukciju Vlasinskih hidroelektrana.

Kada je reč o Planu rasta za Zapadni Balkan EU, predviđen je veliki paket finansijske pomoći od šest milijardi evra u periodu od naredne četiri godine.

Plan bi trebalo da podstakne ubrzanje reformi i pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

(Telegraf.rs/Tanjug)