Šta uradite sa kolicima posle kupovine? Psiholozi kažu da ova sitnica može mnogo da otkrije o vama

Završili ste kupovinu, spakovali kese u automobil i ostala vam je još jedna sitnica - šta ćete uraditi sa kolicima? Odguraćete ih nekoliko metara do mesta predviđenog za njih ili ćete ih jednostavno ostaviti tamo gde ste završili sa njima?

Upravo je ova svakodnevna situacija postala predmet zanimljive psihološke rasprave o odgovornosti, empatiji i ponašanju ljudi kada ih niko ne kontroliše.

Teme za vas

Na društvenim mrežama već godinama kruži takozvana "teorija kolica za kupovinu", prema kojoj ovaj naizgled beznačajan postupak može da pokaže kakvi smo kada za svoje ponašanje ne očekujemo ni nagradu ni kaznu, kako navodi turski QNedio.

Logika je jednostavna. Niko vas uglavnom neće kazniti ako kolica ostavite nasred parkinga. Isto tako, niko vas neće nagraditi ako ih vratite na predviđeno mesto.

Upravo zbog toga zagovornici ove teorije tvrde da odluka pokazuje da li smo spremni da uradimo nešto korisno za druge čak i kada od toga nemamo nikakvu ličnu korist.

Vraćate kolica? To može govoriti o savesnosti

Psiholozi, međutim, na čitavu priču gledaju nešto opreznije. Male svakodnevne odluke poput vraćanja kolica zaista mogu biti povezane sa osobinama poput savesnosti, obzirnosti i osećaja društvene odgovornosti.

Osoba koja odvoji još minut da vrati kolica može time pokazati da razmišlja o sledećem kupcu, zaposlenom koji će ih sakupljati ili vozaču kojem ostavljena kolica mogu zauzeti parking mesto.

To je mali primer prosocijalnog ponašanja - postupka kojim pojedinac doprinosi zajedničkom redu bez neposredne koristi za sebe.

Upravo zato je teorija postala toliko popularna. Čovek je praktično prepušten sam sebi: nema kontrole, nema nagrade i najčešće nema posledica.

Foto: Shutterstock

Postoji jedan veliki problem sa popularnom teorijom

Koliko god zvučala uverljivo, "teorija kolica" zapravo nije naučno potvrđen test ličnosti. Nije nastala kao rezultat psihološke studije, već kao internet objava koja se proširila društvenim mrežama 2020. godine.

Psiholozi upozoravaju da je ljudsko ponašanje mnogo složenije i da ne možemo proceniti nečiji karakter na osnovu jedne odluke na parkingu.

Na to da li će neko vratiti kolica mogu uticati udaljenost mesta za njihovo odlaganje, žurba, vremenske prilike, fizičke mogućnosti osobe, mala deca koja čekaju u automobilu, ali i ponašanje drugih ljudi. Ako je parking već prepun napuštenih kolica, na primer, veća je verovatnoća da će još neko postupiti isto.

Postoji čak pet tipova kupaca

Antropološkinja Kristal D'Kosta svojevremeno je za Scientific American ponašanje kupaca podelila u nekoliko zanimljivih grupa.

Postoje oni koji kolica uvek vraćaju, jer osećaju ličnu obavezu da to učine.

Drugi ih gotovo nikada ne vraćaju, smatrajući da je njihovo sakupljanje posao zaposlenih u prodavnici.

Treća grupa vraća ih samo kada je predviđeno mesto dovoljno blizu, dok postoje i ljudi koji će to uraditi uglavnom kada ih neko posmatra.

Posebnu grupu predstavljaju roditelji čija deca vraćanje kolica doživljavaju kao igru.

Ista osoba ne mora u svakoj situaciji postupiti identično.

Foto: Shutterstock

Sitnica ipak govori nešto o našem odnosu prema drugima

Zato psiholozi upozoravaju da nije opravdano zaključiti da je neko "dobar" ili "loš" čovek samo na osnovu toga gde je ostavio kolica. Ali ovakve sitne odluke ipak mogu biti zanimljiv pokazatelj načina na koji razmišljamo o zajedničkom prostoru.

Kada vratimo kolica iako znamo da niko neće proveravati jesmo li to uradili, postupamo bez spoljne prisile i prihvatamo malu odgovornost koja olakšava život drugima.

Možda zato pitanje koje je počelo kao internet rasprava toliko dugo opstaje. Sledeći put kada završite kupovinu i krenete prema automobilu, verovatno ćete makar na trenutak pogledati gde ste ostavili kolica.

(Telegraf Biznis)