Vreme čitanja: oko 1 min.
Evropa planira da potroši 84,1 milijardu evra na nove gasne projekte
Vreme čitanja: oko 1 min.
U izveštaju naučnog centra Global Energy Monitor iz San Franciska pominje se i Srbija kao zemlja koja je izgradila 1.081 kilometar gasovoda
Naučni centar Global Energy Monitor (GEM) iz San Franciska kritikovao je evropske zemlje jer planiraju da ulože 84,1 milijardi evra u sektor prirodnog gasa i izgradnju gasovoda i drugih postrojenja, i pored toga što su danas energetski u mnogo sigurnijoj poziciji nego pre dve godine.
Prema izveštaju, ovog Centra Evropa već ima dvostruko veći uvozni kapacitet od svoje potražnje za tečnim prirodnim gasom (LNG), a to bi se moglo učetvorostručiti do 2030. ako se planirani projekti izgrade.
- S novim terminalima za LNG vrednim 84,1 milijardu evra i planiranim gasovodima, izgradnja gasne infrastrukture u Evropi se odvija kao da je region još uvek u krizi, iako je u daleko sigurnijoj poziciji nego što je bio pre dve godine - navodi se u izveštaju, navodi portal Biznis Info.
U izveštaju je naglašeno da "investicije u gas nisu u skladu s energetskom tranzicijom Evrope, posebno imajući u vidu povećanu proizvodnju obnovljive energije u Evropi i energije vetra, koja je prošle godine prvi put nadmašila prirodni gas".
Prema GEM-u, evropske zemlje razvijaju 248,7 milijardi kubnih metara novih LNG kapaciteta, kao i 16.491 kilometar cevovoda. Ovo uključuje prekogranične gasovode koji bi mogli da uvoze 46 milijardi metara kubnih gasa godišnje.
Procenjuje se da će Evropa potrošiti 44,4 milijarde evra na LNG terminale i 39,7 milijardi evra na gasovode. Projekti koji su trenutno u izgradnji koštaju 10 milijardi evra, a Nemačka, Italija i Grčka, koje su razvile najviše gasne infrastrukture u Evropi, odgovorne su za skoro polovinu planiranih projekata.
Nemačka se ističe kao zemlja s najvećim kapacitetom za uvoz LNG-a na globalnim tržištima, nakon Kine i Indije, iako pre dve godine nije imala uvozne kapacitete.
Grčka je prva u izgradnji gasovoda s 2.795 kilometara, a slede Italija s 1.923 kilometra, Poljska sa1.516 kilometara, Srbija s 1.081 kilometar i Rumunija s 1.052 kilometra, navodi se u izveštaju.
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.