Jevrosimović: "Grejem" pokazuje zašto je bezbednost zapravo strategija, a ne trošak

Model „Grejem” nije samo neobičan eksponat iz sveta bezbednosti saobraćaja – on je, kako sugeriše LinkedIn objava Veselina Jevrosimovića, koristan podsetnik za kompanije da se proizvodi, procesi i sistemi ne mogu projektovati pod pretpostavkom idealnog korisnika ili idealnih uslova.

Foto: Nikola Tomić

Teme za vas

„Grejem nije stvarna osoba, već anatomski model zasnovan na naučnim analizama povreda nastalih u automobilskim sudarima.”

Grejem je 2016. godine predstavljen kao anatomski model čoveka koji bi imao znatno veće šanse da preživi teške saobraćajne nesreće. Njegove karakteristike – veća i jača lobanja, odsustvo vrata, snažnija rebra, deblja koža i jače noge – namerno su oblikovane tako da pokažu koliko je ljudsko telo ranjivo pri sudaru.

„Projekat je imao za cilj da pokaže koliko je ljudsko telo zapravo ranjivo u saobraćajnim nesrećama i zašto su sigurnosni pojasevi, vazdušni jastuci i moderne bezbednosne tehnologije toliko važni.”

Poslovna lekcija: sistemi se grade za realne slabosti, ne za idealne korisnike

U ekonomskom i tehnološkom kontekstu, najzanimljivija poruka Grejema nije anatomija, već princip dizajna. Kada je ljudsko telo inherentno ranjivo, bezbednost se ne rešava očekivanjem da će se korisnik uvek ponašati savršeno, već slojevima zaštite: pojas, vazdušni jastuk, deformacione zone, senzori i softver za asistenciju vozaču.

Isti princip sve češće primenjuju i kompanije van automobilske industrije:

„Fail-safe” umesto „user-perfect” dizajna. Digitalni servisi, bankarske aplikacije, cloud infrastruktura i industrijski sistemi projektuju se tako da greška korisnika ili pojedinačne komponente ne dovede do katastrofalnog ishoda.

Bezbednost i otpornost kao konkurentska prednost. Organizacije koje ugrađuju redundansu, monitoring, oporavak od incidenta i zaštitu podataka smanjuju troškove prekida poslovanja i jačaju poverenje klijenata.

Ulaganje u zaštitu nije „mrtav trošak”. Kao što pojas i vazdušni jastuk ne stvaraju prihod direktno, ali dramatično smanjuju posledice nesreća, tako i ulaganja u sajber bezbednost, kvalitet softvera, testiranje i operativnu otpornost često sprečavaju mnogo skuplje kvarove, kazne i reputacione štete.

Regulativa prati biologiju i statistiku. Automobilski standardi bezbednosti nastali su iz analiza stvarnih povreda. Slično tome, regulative u finansijama, energetici, zdravstvu i digitalnim uslugama sve više zahtevaju dokazivu otpornost sistema, a ne samo deklarativne politike.

Foto: LinkedIn/Veselin Jevrosimović

Foto: LinkedIn/Veselin Jevrosimović

Od automobila do korporativne strategije

Prevedeno na jezik biznisa, to znači da kompanije ne bi trebalo da pretpostavljaju savršene zaposlene, savršene procese ili savršene tržišne uslove. Održiva strategija polazi od realnih ograničenja ljudi i sistema i gradi mehanizme koji greške čine manje verovatnim, manje štetnim i lakše oporavljivim.

U vremenu kada su digitalni incidenti, prekidi lanca snabdevanja i operativni rizici postali svakodnevica, Grejemova poruka zvuči iznenađujuće poslovno: otpornost nije dodatak proizvodu ili organizaciji – ona je deo osnovnog dizajna.

Više informacija možete pronači na ovom LINKU.

(Telegraf Biznis)