Srbija na nuklearnom samitu u Briselu: Da li nam je potrebna elektrana i šta to tačno znači za nas?

U četvrtak, 21. marta, svetski lideri će se okupiti u Briselu, kako bi razgovarali o ulozi nuklearne energije u rešavanju globalnih izazova za smanjenje upotrebe fosilnih goriva, poboljšanje energetske bezbednosti i podsticanje ekonomskog razvoja. Prisustvo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

- U četvrtak idemo u Brisel. Imamo taj samit za nuklearnu energiju, biće mnogo evropskih i svetskih lidera, svi evropski zvaničnici, tako da će to biti prilika za dodatno značajne sastanke za sve nas - rekao je Vučić.

Teme za vas

O ovoj temi nedavno je pričala i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na "Balkanskom forumu" u Budimpešti.

- Tema korišćenja nuklearne energije uvek izaziva debatu. Osiguravanje dovoljno bazne energije je neminovnost i moramo razgovarati o svim alternativama, pa i o nuklearnoj energiji kao jednoj od opcija. Naredne nedelje se prvi put ikada održava samit o nuklearnoj energiji, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Belgija, koji će okupiti svetske lidere, što govori u prilog tome da nuklearna energija postaje sve važnija - izjavila je ministarka.

Kako je dalje istakla, svaka energetska infrastruktura ima uticaj na životnu sredinu, o čemu se i te kako mora voditi računa.

- Svaki energetski objekat ima izvestan uticaj na životnu sredinu - vetrogeneratori utiču na ptice, kod solarnih elekrana je pitanje odlaganja iskorišćenih panela… Nuklearna energija je bazna energija koja emituje manje CO2 nego fosilna goriva i u uslovima rastućih potreba za energijom uz ubrzan privredni rast, treba da je razmatramo kao opciju koja može da obezbedi stabilno snabdevanje. Nuklearna tehnologija je napredovala, nosi manje rizika u izgradnji i može imati manje troškove, kada razgovaramo o malim nuklearnim reaktorima - rekla je ministarka.

Minitarka je istakla da je cilj Srbije da ostane izvoznik električne energije i da ne zavisi od oscilacija cena energenata na tržištu. Đedović je dodala i da se mnoge zemlje u Evropi poput Mađarske, Češke, Francuske, Velike Britanije, Belgije uspešno oslanjaju na nuklearnu energiju i naglasila je da je potrebno razgovarati i o ovom izvoru bazne energije tokom energetske tranzicije i procesa dekarbonizacije.

- Gasne elektrane su prelazno rešenje, ali nuklearna energija je bazna energija i jedna od opcija koju razmatramo u našim strateškim dokumentima, jer nije fosilno gorivo i obezbeđuje stabilan izvor energije - rekla je ministarka.

Foto: Ministrastvo rudarstva i energetike/Emilija Jovanović

Nuklearna elektrana u Srbiji

Iako kruže brojne informacije, od kojih se neke mogu naći čak i u udžbenicima, istina je da nemamo mnogo informacija kada je ova oblast u pitanju.

Energetska kriza je vratila nuklearke u prvi plan kao proizvođače električne energije. Ipak, Srbija ima zakon – moratorijum koji jasno propisuje da je izgradnja ovog izvora energije zabranjena. Samim tim razvoj nuklearne energije u našoj zemlji koči moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine.

Cena jedne nuklearke nove generacije iznosi nekoliko milijardi evra (od šest do osam milijardi evra, prim. aut) i ona zavisi od vrste i tehnoloških performansi. Ipak tu su nephodini i stručni kadrovi, koje trenutno nemamo, budući da je nakon katastrofe u Černobilju kao posledica usledilo ukidanje odseka na Elektrotehničkom fakultetu.

Kako se navodi, naša zemlja razmatra suvlasništvo, odnosno sufinansiranje u nekom od objekata u susedstvu. Na takav način naša zemlja bi mogla da nadomesti megavate električne energije koji joj nedostaju.

Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.

Ugalj van upotrebe

Potpisivanjem Deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan u novembru 2020. godine, Srbija se obavezala da će do 2050. izbaciti ugalj iz upotrebe.

- Ako brinemo o životnoj sredini, moramo da napuštamo termoelektrane, a najbolji način za to je prelazak na nuklearnu energiju - objašnjava Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.

Dobijanje struje u nuklearnim elektranama emituje veoma male količine ugljen-dioksida i sitnih čestica, dodaje on, što potvrđuje i analiza Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča.

Potom, kako se navodi, struja koja se proizvodi u nuklearkama je veoma jeftina.

- U zavisnosti od tipa i broja reaktora, u nekoj budućoj nuklearnoj elektrani bi moglo da pre proizvodi od 200 do više od 1.000 megavata po reaktoru - rekao je Miloš.

(Telegraf Biznis)