Ubrzana trka supersila za ključnim mineralima: Kako je Finska jedna od najzelenijih zemalja, a ima 40 rudnika?

Foto: Pixabay/jaripepe

Zemlje članice Evropske unije troše 25–30% metala proizvedenih globalno. Nasuprot tome, proizvodnja metala unutar EU je samo oko 3% globalne proizvodnje, a mnogi važni metali uopšte se ne proizvode na kontinentu. To je slika koje se ubrzano menja, a oni koji budu najuspešniji u trci za kritičnim mineralima, postaviće novi ekonomski poredak.

Jedna od zemalja koja se opasno približava da postane lider je Finska, koja je vodeća u proizvodnji nikla, zlata i jedina koja eksploatiše kobalt.

"Duga tradicija rudarstva u Finskoj stvorila je industriju proizvodnje koja je međunarodno priznata kao vodeći dobavljač rudarske opreme, mašina i postrojenja za preradu. Zaista, tvrdi se da kada se negde u svetu uspostavi podzemni rudnik, 70–90% potrebne tehnologije dolazi ili iz Finske ili iz Švedske", piše u Strategiji o mineralima.

Teme za vas

U kombinaciji sa povećanom potražnjom za sirovinama, prepoznavanje mineralnog potencijala Finske, podstaklo je interes i rast u sektoru minerala. Kao rezultat toga, otvara se niz novih rudnika na prethodno neistraženim terenima, dok se povećava proizvodnja u blizini starih rudnika.

Tako je u oktobru prošle godine multinacionalna grupa za rudarstvo i obradu metala Sibanye-Stillwater odobrila početak druge faze svog litijumskog projekta Keliber, koja uključuje izgradnju postrojenja za koncentraciju i razvoj otvorenog rudnika Sivajarvi  u Paivanevi. Planirano je da će kompanija u okviru projekta Keliber proizvoditi litijum hidroksid za baterije iz sopstvenih rezervi rude.

Projekat obuhvata četiri početna otvorena i tri podzemna, visoko mehanizovana rudarska postrojenja: Syväjärvi i Rapasaari, sa Emmesom, Outovesijem i Länttäom smeštenim u opštinama Kaustinen, Kokkola i Kronoby.

Prema pisanju portala engineeringnews overene rezerve rude iznose 12,7 miliona tona (0,92% litijum oksida), dok mineralni resursi iznose 17 miliona tona (1,02% litijum oksida), podržavajući procenjeni vek trajanja rudnika od 16 godina, sa prosečnom godišnjom stopom prerade od oko 800.000 tona.

Prvi evropski proizvođač litijum-hidroksida za baterije

Investitori se nadaju da će ako sve bude teklo po planu Keliber postati prvi evropski proizvođač litijum hidroksida za baterije iz sopstvenih iskopanih rezervi rude i da će snabdevati industriju baterija u regionu kritičnom sirovinom koja je neophodna za proizvodnju električnih vozila.

- Radujemo se saradnji sa svim zainteresovanim stranama kako bismo realizovali ovaj izuzetan projekat, koji će doprineti regionalnoj ekonomiji, kao i rastu našeg jedinstvenog portfolija zelenih metala koji imaju za cilj da preokrenu klimatske promene - poručio je generalni direktor Sibanje Stilvoter Nil Froneman.

Trka sa 20 učesnika

Trenutno se u Evropi razvija preko 20 litijumskih projekata, čime zemlje podstiču eksploataciju i preradu ove kritične sirovine na sopstvenom tlu kako bi smanjile zavisnost od Kine.

Najveći litijumski depozit tvrdih stena u Evropi, i četvrti najveći na svetu je litijumski projekat Cinovec u Češkoj Republici, u vlasništvu kompanije European Metals i državne energetske kompanije CEZ.

Za petama mu je projekat Zinnwalda, koji se nalazi u srcu hemijske i automobilske industrije Evrope, oko 35 kilometara od Drezdena.

Očekuje se da će projekat proizvoditi litijum karbonat visokog kvaliteta za baterije, litijum hidroksid i litijum fluorid ili njihovu kombinaciju piše mining.

Foto: Shcutterstock

Zašto je litijum toliko važan?

Litijum je klasifikovan kao ključna komponenta u naporima EU da se odrekne fosilnih goriva i pređe na čistu energiju, budući da se očekuje povećana potražnja za masovnom proizvodnjom baterija potrebnih za električna vozila i sisteme za skladištenje energije u okviru energetskog tranzicijskog plana EU.

Planom se predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55% do 2030. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će globalna potražnja za litijumom porasti 42 puta do 2040.

Andreas Bittner, izvršni direktor Evropskog instituta za litijum, rekao je za Euronews da se obrađeni litijum uglavnom uvozi iz Čilea (79%), Švajcarske (7%), Argentine (6%), SAD-a (5%), dok ostatak dolazi iz Kine. On je primetio da EU trenutno uvozi 81% ekstrahovanog litijuma i 100% obrađenog litijuma.

I to je statistika koja mora da se menja. Najveće sile, kritični mineral smatraju suštinskim važnim za energetsku bezbednost i ekonomski prosperitet, zbog čega nastoje da osiguraju nezavisnost u snabdevanju kroz rudarenje i preradu sopstvenih rezervi.

Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), nedavno usvojen od strane EU Saveta, otvara put evropskoj industriji da do 2030. godine dostigne cilj od 10% ekstrakcije, 40% rafiniranja i 15% reciklaže ključnih minerala. Novi zakon identifikuje dve liste materijala: 34 kritičnih i 17 strateških, koji su ključni za zelenu tranziciju. Litijum je u maloj grupi izuzetno važnih kritičnih sirovina.

Foto: Pixabay/tap5a

Finska je najzelenija zemlja, a ekonomija joj se zasniva na rudarenju - kako?

U zemlji postoji više od 40 rudnika metala i nemetala, ujedno, tu su i šume koje čine oko 72 odsto teritorije, a jezera još 10. Kako im je to pošlo za rukom?

Odgovor se krije u tehnologijama.

Vlada Finske je 2012. godine otvorila javni dijalog o poziciji i pravcu koje Finska želi da zauzme u sektoru rudarstva. Kroz dijalog, rudarstvo je prepoznato kao izvor velikih razvojnih mogućnosti uz uslov primene najboljih savremenih tehnologija.

Odnosno one koje koriste prirodne resurse na održiv način. Od toga, koristi ima cela planeta, jer Finska na taj način svima daje jasan dokaz da se održivo rudarstvo, ekonomski razvoj i zaštita životne sredine mogu složno i skladno razvijati kroz generacije.

I pored rudarenja, to ovu nordijsku zemlju ne sprečava da bude prva na UN listi država po kriterijumima održivog razvoja.

Tri načina za održivo rudarenje

Glavni cilj CRMA, koji je usvojila Evropska unija, je osiguranje sigurnog održivog snabdevanja kritičnim sirovinama i to kroz:

• Promociju i stimulaciju ekstrakcije sirovina na teritorijama država članica EU;
• Zakon zahteva značajan porast napora u reciklaži, do ukupno 25% godišnje potrošnje u EU;
• EU postavlja cilj smanjenja zavisnosti za bilo koju kritičnu sirovinu sa zemlje koja nije članica EU na manje od 65% do 2030;

  - Ovo se posebno odnosi na kinesko snabdevanje i kontrolu retkih zemljanih metala, koji se trenutno gotovo isključivo dobijaju i rafiniraju u Kini. U skladu sa ovim ciljem, EU već uspostavlja strateška partnerstva i podstiče partnerske odnose u oblasti sirovih minerala, što će dovesti do povećanih investicija i pojednostavljenih uslova uvoza za ove materijale.

Tu je i jedinstveni baterijski pasoš, digitalni sertifikat koji bi omogućio kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije. Među tim informacijama moraju da se nađu i podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način.

Ovaj dokument je i jedna vrsta garancije da bi se i srpski litijum morao proizvoditi uz poštovanje ekoloških standarda EU jer u suprotnom ne bi mogao da se prodaje na evropskom tržištu.

(Telegraf Biznis)