Analiza: Džejmi Oliver nije jedini - kako su propale velike kompanije

Izgradnja uspešnog biznisa je izuzetno ambiciozan zadatak. Neki su uspeli da taj zadatak ispune sa lakoćom i te kompanije su su sada globalni lideri koji su zauzeli svaku nišu, tu su prestiž, profit i dividende.

Međutim, nekima je predodređeno da idu trnjem do zvezda ili gorkim putem do dna.

Teme za vas

U nastavku vam donosimo najčešće propuste u poslu, i pet različitih uzroka kolapsa:

ŠTA JE LOŠE ZAKUVAO DŽEJMI OLIVER

Foto: AP/Tanjug

Poslednji koji je dotakao dno je svetski poznati britanski kuvar i TV zvezda Džejmi Oliver. Dan pre nego što je najavio uvođenje prinudne uprave zatvorio je gotovo sve restorane u Velikoj Britaniji. 1. 300 ljudi se suočilo sa otkazom. Oliver je radio na traženju rešenja i rešavanju problema, ali su troškovi nastavili da rastu sve dok situacija nije postala nepopravljiva. Stručnjaci smatraju da restorani Džejmija Olivera nisu mogli da podnesu pritisak konkurencije. Dug kompanije iznosi 71,5 miliona funti.

Prošle godine prodaja lanca restorana u Italiji pala je za skoro 11%. Zatim je zatvoreno 12 restorana, u kojima je zaposleno više od 600 radnika. Oliver je morao da uloži 13 miliona funti da bi izbegao bankrot. Oko 20 restorana najpoznatijeg šefa današnjice ootvoreno je za franšize širom sveta.

Veliki lanac restorana poznatog kuvara nije jedini primer kompanije koja nije uspela.

ZAGLAVLJENI U PROŠLOSTI

Foto-ilustracija: pixabay.com

Čini se, da nije bilo tako davno kada su se fotografije štampale i često je to bio posao Kodaka.

Kompanija koja je lasnirala kameru 1975. godine. Kodakov digitalni fotoaparat bio je prvi takve vrste. Međutim, glavni posao je bio razvoj fotografija. 2000. godine prodaja filmova činila je 72 odsto prihoda kompanije. Međutim, vremenom se sve promenilo. Kompanija je pokušavala da održi korak s vremenom i počela je masovnu proizvodnju digitalnih uređaja, ali prekasno.

2009. godine prestala je proizvodnja brendiranih filmova, zahvaljujući kojima je kompanija postala gigant. Takav ishod nije bio iznenađenje. 2010, globalna potreba za takvom vrstom fotografije pala je za više od 10 puta u odnosu na 2000. godinu.

U januaru 2012. godine iznos duga kompanije dostigao je 7 milijardi dolara, a film i post-obrada su nestali, a 2012. kompanija je bankrotirala - 131 godinu posle njenog osnivanja.

NA STAKLENOM NEBU

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Pan Amerikan ervejz bio je godinama nacionalni prevoznik SAD-a i pravi simbol zemlje. Osnovana 1927. godine, avio-kompanija je hvaljena zbog inovacija, uključujući upotrebu mlaznih i kompjuterizovanih sistema rezervacija.

Kompanija je imala problema još od 1978. godine, kada je stupio na snagu zakon o deregulaciji avionskih putovanja u SAD. Tržišna pravila su se menjala, i Pan Amerikan nije mogao da se sastavii. Tada su počele godine stalnih gubitaka i teških borbi sa dugovima.

Godine 1988. avion Boing 747, koji je leteo iz Londona u Njujork, eksplodirao je zbog bombe u avionu. Umrlo je 270 ljudi. To je teško pogodilo kompaniju i uticalo je na rezervacije. Rat 1991. u Persijskom zalivu doveo je do povećanja cena nafte I avio-goriva. To ih je prisililo na podizanje cena karata, što je dovelo do smanjenja prodaje i akumulacije gubitaka.

Poslednji udar bila je recesija, koja je pogodila mnoge avio-kompanije. Zbog činjenice da je novac nestao, a poverenje javnosti bilo poljuljano, Pan Am nije imao izbora nego da zaustavi svoje aktivnosti.

Konačni bankrot se desio 1991. godine.

BANKROT KOJI JE POSTAO SIMBOL KRIZE

Foto-ilustracija: Shutterstock

Nekada četvrta najveća investiciona banka u Sjedinjenim Državama, Liman braders se specijalizovala za investiciono bankarstvo i pokrenula uspešno poslovanje i na kraju ga dovela do kolapsa, što je imalo razarajući učinak na ekonomiju. Liman braders je poslovao 158 godina - od 1850.

Osoblje je činilo 26.000 ljudi. Banka je imala regionalne centrale u Londonu i Tokiju, kao i kancelarije u mnogim zemljama širom sveta. 2006. godine sredstva su iznosila 503,5 milijardi dolara.

Brokeri banke Liman bradersa „igrali su se vatrom“, izdavali su ugovore na određeno vreme, nudeći svima da kupe svoju buduću kamatu na hipotekarne obveznice.

Takvi ugovori su objavljeni u velikom broju. Na kraju, brokeri su prodali buduće kamate na vrednosne papire sa hipotekom koje zapravo nisu imali. I dok je sa hipotekarnim tržištem sve bilo u redu, šema je funkcionisala, ali čim je tržište počelo da se ispumpava i vlasnici ugovora su postavljali svoje zahteve, ispostavilo se da Liman braders nije imao ni novca ni vrednosnih papira.

2008. godine, kompanija je proglasila stečaj nakon dramatičnog gubitka kupaca i devalvacije imovine. Liman braders doživeo je nekoliko finansijskih kriza, ali kolaps američkog tržišta nekretnina pokazao se previše ozbiljnim izazovom za kompaniju. Kao rezultat toga, severnoameričko investiciono bankarstvo i trgovinsko poslovanje te kompanije, kao i njeno sedište u Njujorku, prodato je britanskoj banci Barakliz.

KRIVIČNA DELA

Foto-ilustracija: Shutterstock

Enron korp prošao je sve od blistavih visina do vrtoglavog pada. U trenutku kolapsa, Enron je bio jedna od najvećih američkih korporacija, a njeno zatvaranje je uticalo na živote 22.000 zaposlenih.

Teško je poverovati da je kompanija bankrotirala odmah nakon što je njen prihod 2000. godine iznosio 111 milijardi dolara, dok je na vrhuncu vrednosti Enron bio vredan 90,75 dolara, ali nakon objave stečaja 2001. godine, akcije su pale na 0,67 dolara.

U to vreme, 16. oktobra 2001. godine, svetski lider u industriji trgovine energijom, zauzimajući oko 20% američkog tržišta energije, objavio je finansijske izveštaje, zbog čega je vrednost  kompanije pala za 60 milijardi dolara.

Ova nekada obećavajuća kompanija propala je zbog prevare, a danas je upamćena samo kao simbol korupcije i nelegalnih šema. Najviše rukovodstvo je vodilo finansijske transakcije, povlačeći novac u ofšor zone. Šef finansijskih službi Andrev Fastov registrovao je 692 kompanije koje su povezane sa korporacijom Enron i koje je on lično vodio na samo jednoj pravnoj adresi na Kajmanskim ostrvima.

Uništenje najvećeg energetskog preduzeća dovelo je do promene u federalnom zakonodavstvu koje je dobilo i ime. Zahtevi za izveštajima su znatno pooštreni. Istovremeno, revizorska firma Artur Andersen je propala, jer je namerdno ignorisala nedostatke u izveštajima Enrona.

(Telegraf Biznis)

VIDEO: Zanimljive činjenice koje niste znali o bankomatima