Kako letenje avionom postaje sve manje bezbedno: Velike kompanije štede čak i na obuci posade

Letenje avionom je u poslednje vreme postalo opasnije i jezivije nego što je ikad bilo, a najviše nesreća događa se na letovima aviona Boing 737. Avionske nesreće postale su učestale u svim delovima sveta, a najkritičnija je bila 2018. godina, kada je život izgubilo više od 520 ljudi, podaci su Međunarodne aerotransportne asocijacije (IATA).

U ovoj godini, najveća avionska nesreća je rušenje aviona Boing 737 na letu 302 Etiopijan erlajnsa.

Šta se događa u poslednje vreme i zašto su letovi sve manje bezbedni, bila je glavna tema ove nedelje u Seulu na godišnjem sastanku IATA, gde su se okupili stručnjaci mnogih avio-kompanija i teoretičara iz sektora avio-bezbednosti.

Teme za vas

Jasno je da potražnja za avio-saobraćajem raste iz godine u godinu jer je najbrži i najkomforniji (IATA očekuje da će se u narednih 20 godina udvostručiti). Istovremeno, međutim, sve je više kompanija koja se trude da povoljnim cenama privuku putnike, a bezbednost je u tom slučaju krajnje upitna, prenosi Blumberg.

Pitanje je koliko se ulaže u bezbednost samih letelica, koliko se novca daje na obuke pilota i posade, jer pojedine industrije ponekad ne pridaju značaj tome da je ljudski život nešto najvrednije i da ne mogu na tome da uštede.

- Većina preferira minimalni regulatorni sandard, namenjen da vam pruži najbolju uslugu za najjeftinije cene. Jednostavno, dobijete onoliko koliko platite - istakao je Džefri Del, stručnjak za bezbednost sa Centralnog univerziteta u Kvinslendu u Australiji, koji se bavi istraživanjem bezbednosti putnika vazdušnog saobraćaja od 1979. godine.

Foto-ilustracija: Profimedia

Što se tiče bezbednosti vazdušnog saobraćaja, teorija tvrdi da su šanse da vam se desi avionska nesreća "jednom u milion". Tokom 2018. godine više od četiri milijarde ljudi bezbedno je letelo avionom.

Ipak, takvi podaci nisu bili dovoljni za stručnjake iz IATA da daju visoku ocenu bezbednosti letenja u godišnjem izveštaju za 2018. godinu koji su nedavno obelodanili.

Bezbednost je takođe diskutabilna zato što mnoge avio-kompanije sve više traže od proizvođača da im u određenom vremenskom roku isporuče avione koji bi se koristili za putne trendove u narednim godinama.

- To je veliko opterećenje za Boing i Erbas da isporuče avione na vreme po određenom budžetu koji imaju - rekao je Jan Tomas, viši konsultant Centra za avijaciju iz Sidneja.

Konkretno je ukazao na javni zahtev Kantas Ervejza da im se dostavi avion koji može da leti iz Sidneja za London bez prestanka do 2022. godine. Prema njihovim vizijama, let bi trajao 20 sati, a imao bi krevete i teretanu.

- Sigurnost i kvalitet letenja su i dalje najvažniji u teoriji. Međutim, cena je nešto što diktira uslove - zaključuje Tomas.

Pojavili su se, međutim, i drugi pritisci koji bi, tvrde stručnjaci, mogli da se odraze na bezbednost avio-saobraćaja. Rastuća potražnja za vazdušnim saobraćajem znači da će svetu biti potrebno oko 700-800.000 novih tehničara za održavanje i isto toliko pilota do 2037. godine.

Obuka pilota takođe predstavlja krucijalan faktor za bezbednost letenja, a greške kapetana i posade uzrok su skoro trećine od 339 avionskih nesreća između 2013. i 2017. godine, tvrdi Međunarodna aerotransportna asocijacija.

- Detaljna obuka pilota zahteva velike troškove, stoga pojedine kompanije pokušavaju na tome da uštede - tvrdi profesor Džefri Del.

PILOTI SE I PRE NESREĆE U ETIOPIJI ŽALILI NA AVIONE BOING 737

Mesecima pre nesreće u Etiopiji, u kojoj je u prvom kvartalu ove godine poginulo 157 ljudi, piloti su se žalili američkim federalnim vlastima na avion Boing 737 MAX 8, preneo je tada Njujork post.

Avionska nesreća u Etiopiji; Foto: Tanjug/AP

Žalbe su podneli piloti koji su bili na letovima u oktobru i novembru 2018. godine i one su unete u federalnu bazu podataka.

Sve žalbe su se odnosile na "bezbednosni mehanizam", koji je naveden u preliminarnom istražnom izveštaju o nesreći u Indoneziji u oktobru.

One se odnose na probleme sa avionima MAX 8, koji prilikom poletanja koristi autopilot.

Piloti su naveli kako je taj avion neposredno nakon poletanja iznenada znao da okrene nos prema zemlji.

- Činjenica da ovaj avion zahteva toliko posla da bi bio u letnom stanju je definitivno upozorenje - naveo je jedan od pilota u žalbi.

Nesavesno je da federalne vlasti, zajedno sa vazduhoplovnim kompanijama nastavljaju da dozvoljavaju pilotima da lete avionima, a da pritom ne objasne kako se MAX 8 razlikuju od ostalih aviona, dodao je tada pilot u žalbi.

(Telegraf Biznis/M.Ž.)