Svet se davi u smeću: Države sada "ratuju" otpadom koji bi mogao da napuni 4,8 miliona olimpijskih bazena

Sve veći broj država smeće iz svjih zemlja želi da vrati tamo odakle je stiglo. Mnoge bogate zemlje šalju otpad spreman za reciklažu preko okeana jer je tako jeftinije, ispunjavaju svoj cilj kada je u pitanju recikliranje, a time i smanjuju količinu smeća kod kuće.

Za zemlje u razvoju to je dragocen izvor prihoda, piše BBC. Međutim, plastika i otpad koji ne mogu da budu reciklirani obično na kraju završe u nekim ilegalnim centrima za obradu otpada.

Teme za vas

Evropska unija je najveći izvoznik pastičnog otpada. Na listi pojedinačnih zemlja, prve su Sjedinjene Američke Države. Ali samo delić te plastike na kraju zapravo bude recikliran.

Obično materijal koji ne može da se preradi završi tako što se ilegalno zakopa, baci na deponije ili u kanale i tako stvara rizik i za okolinu i za javno zdravlje.

Zabrinutost u nekim zemljama došla je do tačke u kojoj su one spremne da reaguju.

Foto: Profimedia/AFP

Filipini su pre nekoliko dana poslali tone smeća nazad u Kanadu, za koje kažu da su lažno označene kao plastika za reciklažu 2013. i 2014. godine.

Takođe, ovog meseca je Malezija poslala pet transportnih kontejnera plastičnog otpada u Španiju nakon što je otkriveno da je plastika zagađena.

Malezija navodi da će uskoro da vrati 3.000 tona smeća u Veliku Britaniju, SAD, Japan, Kinu, Kanadu, Australiju, Holandiju, Nemačku, Saudijsku Arabiju, Singapur, Bangladeš, Norvešku i Francusku.

Kako bismo shvatili zašto su ove zemlje toliko zagušene otpadom, moramo da pogledamo Kinu.

Sve do januara 2018. godine, Kina je uvozila najviše plastičnog otpada. Međutim, zbog zabrinutosti zbog zaraze i zagađenja, saopštila je da više neće kupovati otpad od reciklirane plastike koji nije 99,5 odsto čist.

Prema podacima "Grinpisa", izvoz plastičnog otpada na globalnom nivou je opao, skoro duplo do kraja 2018. godine.

Kako su pokazali neki izveštaji, taj otpad se gomilao spreman da bude upućen na neke druge države.

Foto: Profimedia/Alamy

Malezija, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Tajvan, Južna Koreja, Turska, Indija i Poljska - sve su uzele deo.

Najveći je svakako pripao Maleziji. Količina otpada koju je uzela od 10 zemalja u prvih šest meseci 2018. godine skoro da je bila jednaka količini one koju je primila tokom 2016. i 2017. godine.

Problem je što ovaj otpad ponekad nije moguće reciklirati, a to stvara i dodatnu opasnost.

- Ono što građani Velike Britanije veruju da šalju u našu državu kako bi bilo reciklirano je zapravo bačeno u našu zemlju - rekla je malezijska ministarka Jeo Bi Jin.

Zemlje koje su uvezle smeće naišle su na probleme kada je u pitanju upravljanje tim otpadom, te su uvedene nove kontrole.

Foto: Tanjug/AP

Poljska je u maju prošle godine objavila da je uvela stroža pravila nakon nekoliko požara koji su izbili na deponijama i povezala je porast uvoza ilegalnog smeća sa kineskom zabranom.

Tajland je privremeno zabranio uvoz plastičnog otpada i naveo da će potpunu zabranu uvesti 2021. godine.

Malezija je ukinula dozvole za uvoz, Vijetnam više ne izdaje nive dozvole, Tajvan je saopštio da će uvoziti otpad od samo jednog izvora, a Indija je prošlog marta proširila svoju zabranu uvoza čvrstog otpada.

Ipak, još se traže lokacije gde bi plastika mogla da se pošalje, a prema nekim izveštajima zemlje koje su uspešno počele sa restrikcijama, ponovo su počele da uvoze.

U 2016. bilo je 235 miliona tona plastičnog otpada čime bi moglo da bude ispunjeno 4,8 miliona olimpijskih bazena.

Do 2030. godine ta brojka porasla bi na 417 miliona tona.

Pogledajte video: Heroji čiste Beograd od smeća: Ako imate dva sata slobodnog vremena, možete biti jedan od njih

(N. Z.)