Nismo jedini koji nosimo na grbači javna preduzeća - u Rusiji ih je 31.000, prednjači i Slovenija

Državna preduzeća u Srbiji u poslednjih 10 godina predstavljaju veliko opterećenje za budžet, a glavni mehanizmi za njihovo finansiranje su direktne subvencije Vlade Srbije, subvencije lokalnih samouprava, državne garancije za bankarske zajmove i otpis dugova, ocenjuje se u tek objavljenoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda o državnim preduzećima i bankama.

U studiji "Ponovna procena uloge državnih preduzeća u Centralnoj, Istočnoj i JIE Evropi”, MMF podseća da su najveći korisnici državnih subvencija domaće železnice i rudnici, kao i da su subvencije preduzećima u procesu privatizacije smanjene jer su neka prodata ili su bakrotirala.

Navodi se da su lokalne samouprave najveći izvor subvencija za saopbraćajna preduzeća, vodovode i komunalna preduzeća i da je to posledica loše naplate ili niskih cena usluga.

Foto: Printscreen/imf.org

MMF navodi da je u nekoliko slučajeva država preuzela dugove državnih preduzeća iako nije izdala garancije. Ovo je urađeno ili da bi se olakšalo strateško partnerstvo ili da bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje energijom za vodeće kompanije.

Analizirajući rad državnih banaka, MMF ocenjuje da su u peridu 2012-14 direktni troškovi četiri propale banke iznosili skoro dva odsto BDP s tim da država nije platila samo osigurane depozite već i neosigurane, u naporima da smanji prelivanje krize na druge državne banke.

U istraživanju se navodi da u regionu Istočne, Centralne i JI Evrope postoji veliki broj državnih firmi 51.000, i da broj značajno varira od zemlje do zemlje. Najveći deo, što ne iznenađuje, ima Rusija, 31.000 preduzeća.

U odnosu na broj stanovnika, prednjači Belorusija 380 na jedan million stanovnika, prate je Slovenija i Hrvatska 260 preduzeća, pa Rusija. Najmanje imaju Letonija i Litvanija, 50 na million ljudi.

Državna preduzeća su značajan deo ekonomske aktivnosti. U Poljskoj u njima radi svaka osma osoba. U Belorusiji, na njih otpada trećina svih zaposlenih.

MMF je utvrdio da državna preduzeća stvaraju značajno manje prihode nego slične private firme.

Prosečna nominalna bruto plata je takođe veća nego u privatnim kompanijama u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Razlike su ipak značajne, od 10 procenata veće u Mađarskoj do čak 80 odsto veće plate u rumunskim preduzećima.

Državne firme su i manje profitabilne. Kad je reč o državnim bankama, utvrđeno je da one u proseku u svim zemljama imaju tendenciju da zajme manje profitabilnim firmama bez obzira na njihovu vlasničku strukturu.

(Telegraf Biznis/Nova ekonomija)