Jesen koja menja računicu: Srbiju čekaju veće plate, investicije, ali i novi udar na cene

Ako je leto 2026. donelo Srbiji svojevrsno zatišje, jesen bi mogla da pokaže koliko je domaća ekonomija zaista otporna na udare koji dolaze spolja. Na prvi pogled, slika je prilično dobra: privreda je u drugom kvartalu porasla 3,6 odsto međugodišnje, inflacija je u julu pala na svega 1,9 odsto, a država za celu godinu sada projektuje rast BDP-a od 3,3 odsto.

Ali ispod tih dobrih brojki krije se mnogo zanimljivija priča.

Teme za vas

Jesen bi mogla da bude trenutak kada će se sudariti dve Srbije – ona koja ubrzava kroz investicije, plate i potrošnju i ona koja zavisi od energije, uvoza i događaja na koje Beograd nema gotovo nikakav uticaj.

Novac će nastaviti da ulazi u ekonomiju

Jedan od najvažnijih motora biće javna i privatna potrošnja, ali i nastavak velikog investicionog ciklusa. Rebalansom budžeta za 2026. država je predvidela povećanje ukupnih prihoda i nastavak ulaganja u kapitalne projekte. Istovremeno, javni dug bi, prema državnim projekcijama, trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a.

To je važna stvar, jer Srbija u jesen ne ulazi kao zemlja koja mora da gasi požar, već kao ekonomija koja još uvek ima prostor da investira.

A taj novac neće ostati samo u državnim tabelama. Deo će završiti kod građevinskih kompanija, proizvođača, dobavljača, transportera, trgovaca i na kraju kod građana.

Tu se krije i jedan od razloga zbog kojih bi druga polovina godine mogla da bude bolja nego što se na prvi pogled očekuje.

MMF procenjuje da će rast Srbije u 2026. biti oko 2,8 odsto, uz ubrzanje na čak 4 odsto naredne godine. Fond posebno računa na realni rast prihoda domaćinstava, nove izvozne kapacitete u proizvodnji, oporavak poljoprivrede, infrastrukturu i energetiku, kao i efekat EXPO-a.

Drugim rečima, jesen bi mogla da bude uvod u mnogo jaču 2027. godinu.

Ali onda stiže ono što niko ne može da kontroliše

Najveći rizik nije u Beogradu. On je na svetskim tržištima.

Cena nafte, gasa i drugih energenata može ponovo da promeni računicu gotovo preko noći. Srbija je mala i otvorena ekonomija i svaki ozbiljniji poremećaj na tržištu energenata vrlo brzo može da se prelije na transport, proizvodnju, hranu i usluge.

MMF je već upozorio da bi viši globalni troškovi energije mogli krajem godine privremeno da poguraju inflaciju iznad gornje granice ciljanog koridora Narodne banke Srbije.

I upravo tu dolazimo do najzanimljivijeg paradoksa.

Srbija trenutno ima nisku inflaciju, ali to ne znači da je opasnost od novog talasa poskupljenja nestala.

Naprotiv, dobra letina i niže cene voća i povrća značajno su pomogle da inflacija u julu padne na 1,9 odsto. Narodna banka Srbije zato je zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i ocenila da bi inflacija trebalo da ostane u ciljanim granicama do kraja projekcionog perioda.

Ali jesen je druga priča. Kada počnu grejna sezona, veća potrošnja energije i rast troškova poslovanja, pritisak na cene može ponovo da se pojavi.

Dobra vest je da Srbija nije bez zaštite

Upravo je to možda najvažnija stvar koju treba imati na umu.

Srbija u ovu jesen ulazi sa relativno stabilnim javnim finansijama, visokim deviznim rezervama, dobro kapitalizovanim bankarskim sistemom i javnim dugom koji je, prema procenama MMF-a, na putanji oko 45 odsto BDP-a. Fond zato ocenjuje da su temelji ekonomije dovoljno jaki da zemlja može da izdrži spoljne šokove.

To ne znači da će građanima biti lako.

Znači nešto drugo: Srbija ima amortizere.

A u ekonomiji je ponekad upravo to razlika između problema i krize.

Jesen će pokazati koliko vredi novi novac

Najveći test neće biti samo koliko će Srbija potrošiti, već šta će za taj novac dobiti.

Ako investicije budu stvarale nove fabrike, izvoz, energetsku sigurnost, bolju infrastrukturu i produktivnija radna mesta, onda će ovogodišnje usporavanje biti samo kratka stanica pred novi ciklus rasta.

Ako se novac uglavnom bude pretvarao u potrošnju bez povećanja produktivnosti, efekat će biti mnogo kraći.

Svetska banka upravo na to upozorava: dosadašnji model rasta Srbije, zasnovan na stranim investicijama, fiskalnom podsticaju, većem učešću radne snage i troškovnoj konkurentnosti, moraće da se osveži.

I tu se nalazi možda najvažnija rečenica za Srbiju koja ulazi u jesen.

„Ekonomija nije samo ono što se danas potroši, već ono što ostane da proizvodi novac sutra.“

Ako Srbija taj princip uspe da pretvori u praksu, jesen neće biti početak novog ekonomskog problema, već uvod u godinu u kojoj bi rast mogao ozbiljno da ubrza.

Zato predstojeći meseci neće biti dosadni. Biće to svojevrsni ekonomski test izdržljivosti: cene će testirati građane, energija privredu, kamate investitore, a javna ulaganja sposobnost države da od velikog novca napravi još veću ekonomsku vrednost.

I upravo zbog toga bi kraj 2026. mogao da bude mnogo važniji nego što danas izgleda.

(Telegraf Biznis)