Kako bankari u Srbiji gledaju na otkaze u svetu: "Mediji su već prošli kroz to, sad smo mi na redu"

Stotine i stotine, pa čak i hiljade bankarskih službenika ostalo je ovog leta bez posla. I to je tek početak realizacije onoga što bankarske grupacije zovu "plan reorganizacije".

Kako u Srbiji gleda na to jedan od direktora banke, šta zapravo podrazumeva digitalizacija u bankarskom svetu, i da li će novi oblici i inovacije u finansijama ugroziti dodatno bankare, razgovarali smo sa Brankom Greganovićem, predsednikom Izvršnog odbora NLB banke.

Kako je rekao za Telegraf Biznis, zapravo, bankarska industrija je samo još jedna industrija koja je u istoj situaciji.

- U proteklih već 20 godina, puno industrija je prošlo kroz tu fazu. To se stručno zove menjanje poslovnog modela - više ne možeš da zarađuješ iz nekih ovih proizvoda i na ovaj način, već moraš da zarađuješ na drugi način i svi oni koji zarađuju na način koji neće da preživi moraju da smanjuju broj zaposlenih i generalno opseg svog poslovanja - kaže Greganović.

Prema njegovim rečima, to je potpuno normalna faza životnog ciklusa nekog poslovnog modela. Stari poslovni bankarski model zasnovan na šalteru i kreditnom odboru, dodaje, da polako odlazi u istoriju. Iako kod dela građana postoji skepsa prema e-bankingu, iskustva pokazuju da klijent koji jednom iskoristi prednosti elektronskog bankarstva za na primer, plaćanje računa, više se ne vraća na šalter.

- To što vidimo na tržištu, uključujući Dojče i ono što se dešava sa velikim bankama dolazi iz tog smera. Potpuno je normalno da je stari bankarski model došao u fazu kada će morati da ga zameni drugi poslovni model. Taj drugi model je ono što obično zovemo digitalni poslovni model odnosno digitalna transformacija koja je zapravo predstavlja revolucionarnu promenu u načinu razmišljanja, organizovanosti u strukturi i broju zaposlenih na kraju - kaže on.

Kako onda bankari da prate te promene, kako da se prilagode a da ne izgube posao?

- Mislim da smo svi bankari sada u istoj toj priči. Bavimo se nekim komercijalnim bankarstvom, kreditima, mi se malo bavimo i investucionim bankarstvom, trgovanjem, ali jedan i drugi ne mogu više da prežive u tom nekom starom ruhu - priča.

On to poredi sa medijskom industrijom:

- Vaša industrija je prošla kroz jako radikalnu promenu iste vrste. Mi smo sada na redu. Vi ste i zaboravili da ste prošli, mi tek sada ulazimo u to. Ako smo mudri onda učimo iz industrija i iz vašeg iskustva ili ritejlinga, na primer, maloprodaja je pre 20 godina prošla tu fazu. Nismo mi prvi, već možda i poslednja industrija koja se digitalno transformiše. Mediji su prošli kroz ekstermne promene poslovnog modela ne samo u smislu prodajnih kanala nego i smislu prodaje medijskog prostora - objašnjava Greganović.

Na pitanje kako bankari gledaju na nove finansijske proiozvode, pre svega na sisteme poput Fejsbuka koji u nekom trenutku pretenduju da budu banke, ali i lansiraju svoje valute, poput kripto tokena, odnosno libre, kaže:

- To je sigurno ugrožavanje postojećih izvora prihoda u bankama, ali i ti novi izvori prihoda su bankarski prihodi i to je isto bankarstvo samo ono koje živi od drugih izvora - kaže on.

- Da se vratimo na medije - kao što su mediji radili na papiru, štampi, tradicionalnoj televiziji, mi to sada radimo u ekspoziturama - prebacujemo digitalnu sferu odakle možemo da crpimo nove izvore i to je izazov. Mi bankari možemo da dosta da naučimo iz medija, ali da li to bankari i rade, drugo je pitanje - kaže Greganović.

(Vesna Bjelić)