Država deli novac svim građanima, čak i deci: Nema uslova, a isplate stižu svaka tri meseca

Zamislite da vam država redovno uplaćuje novac, bez obzira na to da li ste zaposleni, koliko zarađujete ili koliko godina imate. Upravo takav sistem već gotovo godinu dana funkcioniše u jednoj maloj ostrvskoj državi, gde pravo na novčanu pomoć imaju svi državljani, uključujući i decu.

Reč je o ekonomskom eksperimentu koji bi mogao da pruži važne odgovore na pitanje kako će izgledati socijalna zaštita u budućnosti, program se realizuje na Maršalskim ostrvima.

Teme za vas

Šta ovo znači za stanovnike ostrva?

Maršalska Ostrva, država u Tihom okeanu sa približno 42.000 stanovnika, uvela su program univerzalnog osnovnog dohotka, prema kojem svaki državljanin dobija približno 200 dolara na svaka tri meseca.

To znači da pojedinac tokom godine može da primi oko 800 dolara, bez obaveze da dokazuje da je nezaposlen, siromašan ili pripadnik neke posebno ugrožene kategorije.

Program nazvan "Enra Jen Lale Rara", što u slobodnom prevodu znači da zajednica brine o svojim članovima kroz međusobno deljenje hrane, smatra se prvim nacionalnim sistemom univerzalnog osnovnog dohotka na svetu.

Za razliku od uobičajenih socijalnih davanja, novac nije namenjen samo onima sa najmanjim primanjima, već svim državljanima koji se prijave za isplatu.

Novac dobijaju i zaposleni i deca

Osnovna ideja programa jeste da svaki građanin ima određeni nivo finansijske sigurnosti, nezavisno od svojih drugih prihoda.

Vlasti Maršalovih Ostrva ne očekuju da će isplate zameniti plate ili prihode od rada. Njihova namera je da stanovnicima obezbede dodatna sredstva za svakodnevne potrebe, posebno u vreme povećanih životnih troškova.

Godišnja isplata od približno 800 dolara predstavlja oko desetine godišnjeg dohotka po stanovniku ove države.

Kada bi se isti odnos primenio na američku ekonomiju, to bi odgovaralo godišnjem iznosu od približno 9.000 dolara po osobi, kako navodi Jutarnji list pozivajući se na Economist.

Za mnoge porodice, posebno one sa više dece, redovne isplate predstavljaju značajan dodatak kućnom budžetu.

Program ima i drugi cilj: da podstakne stanovništvo da ostane na ostrvima. Naime, državljani Maršalskih Ostrva imaju pravo da žive i rade u Sjedinjenim Američkim Državama, a tu mogućnost već je iskoristilo oko 44.000 ljudi.

Čim stigne novac, pune se prodavnice

Prvi efekti programa posebno su vidljivi u potrošnji. U glavnom gradu Majuru, tokom dana isplate, zaposleni odlaze po svoje čekove, a ubrzo potom raste broj kupaca u prodavnicama i restoranima.

Najveći deo novca građani troše na osnovne životne potrebe, prvenstveno hranu.

Ipak, pojedine porodice koriste dodatna sredstva i za kupovinu skupljih proizvoda za domaćinstvo, poput klima-uređaja ili opreme za održavanje dvorišta.

Takav obrazac potrošnje pokazuje da direktne isplate stanovništvu mogu brzo da se preliju u lokalnu ekonomiju. Međutim, još nije utvrđeno da li će program dugoročno uticati na zapošljavanje, produktivnost i spremnost građana da rade.

Za pouzdane zaključke potrebno je više vremena i detaljnije istraživanje.

Odakle državi novac za sve građane?

Najveći izazov univerzalnog osnovnog dohotka u većini zemalja jeste njegova cena.

Maršalska Ostrva imaju specifičan izvor finansiranja zahvaljujući dugogodišnjem sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

SAD su nakon Drugog svetskog rata koristile ovu teritoriju za nuklearna testiranja, a danas dve države povezuje sporazum koji, između ostalog, predviđa američku finansijsku podršku.

Program isplata finansira se iz fonda povezanog sa tim sporazumom, čija vrednost iznosi približno 1,8 milijardi dolara. Troškovi univerzalnog osnovnog dohotka dostižu oko osam odsto bruto domaćeg proizvoda Maršalskih Ostrva.

Upravo zbog toga postavlja se pitanje da li bi sličan model bio održiv u većim državama, koje nemaju takav izvor finansiranja.

MMF upozorava na moguće posledice

Iako je program popularan među stanovništvom, Međunarodni monetarni fond izrazio je zabrinutost zbog njegovih dugoročnih ekonomskih posledica.

Prema oceni MMF-a, novac namenjen univerzalnim isplatama mogao bi da smanji sredstva dostupna za važnije dugoročne investicije, naročito u infrastrukturu i prilagođavanje klimatskim promenama.

Fond je još u novembru 2025. godine preporučio da se univerzalni osnovni dohodak, čim to bude izvodljivo, zameni sistemom pomoći usmerene ka najugroženijim stanovnicima.

Vlasti Maršalskih Ostrva imaju drugačiji stav. Smatraju da bi proveravanje prihoda i utvrđivanje ko ispunjava uslove za pomoć zahtevalo dodatnu administraciju i značajne troškove, posebno u državi čije je stanovništvo raspoređeno na brojnim udaljenim ostrvima.

U međuvremenu je zabeležen i rast inflacije, ali lokalni zvaničnici taj problem prvenstveno povezuju sa spoljnim ekonomskim poremećajima, a ne sa samim isplatama.

Da li je ovo budućnost socijalne države?

Univerzalni osnovni dohodak već godinama izaziva interesovanje ekonomista, političara i tehnoloških kompanija. Njegova osnovna prednost jeste jednostavnost - građani dobijaju novac bez složenih procedura, dok sami odlučuju kako će ga potrošiti.

S druge strane, protivnici takvog modela upozoravaju na visoke budžetske troškove i mogućnost da novac dobijaju i oni kojima finansijska pomoć nije potrebna.

Rasprava je postala posebno aktuelna sa razvojem veštačke inteligencije i strahovanjem da bi automatizacija mogla da ugrozi veliki broj radnih mesta.

Zbog toga pojedine države i političke organizacije ponovo razmatraju mogućnost uvođenja redovnih novčanih isplata stanovništvu.

Eksperiment na Maršalskim Ostrvima još nije dobio zvaničnu sveobuhvatnu evaluaciju, ali bi njegovi rezultati mogli da posluže kao važna osnova za buduće odluke.

Za sada je izvesno da tamošnji građani, bez obzira na godine i prihode, dobijaju dodatni novac svaka tri meseca, dok ekonomisti pažljivo prate kako to utiče na potrošnju, rad i javne finansije.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)