Američko rezanje kamata neće uticati na Srbiju, ali na jednog čoveka i te kako hoće

Odluka FED-a da smanji kamatne stope prvi put posle svetske ekonomske krize, najviše će uticati na samog predsednika SAD, Donalda Trampa, ocenjuje za Telegraf Biznis ekonomista Ljubodrag Savić.

U Evropi, potez američkih rezervi neće popraviti kamate, pa posledično ni u Srbiji, objašnjava on.

Da neće značajno uticati na kredite i vrednosti u Srbiji, objašnjava time da Američka centralna banka (FED) i Evropska centralna banka (ECB) vode sasvim različite politike u pogledu referentne kamatne stope.

- To su neuporedive stvari. U Americi su kamate berzanske, u Evropi bankarske. Euribor je pri tom još stabilan - kaže on.

Evropa, bi, s druge strane, dodaje, trebalo da utiče na tržište kapitala, jer je privredni rast generalno u zemljama članicama anemičan. On kao primer navodi Francusku, Italiju, i Nemačku gde se pokazalo da je takav sistem socijalnih davanja neodrživ. Navodi da je Nemačka u svemu tome čak i "najbolje prošla".

S druge strane, dodaje, FED je oduvek imao za cilj da privuče kapital u Ameriku, što se tokom Trampovog mandata i dešavalo.

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

- Šta god neko mislio o njemu, on je to uspevao. Otkako je na vlasti, privredni rast je značajno porastao, zaposlenost je na rekordnim nivoima, a podsetimo da su to i bili njegovi glavni aduti tokom izborne kampanje - kaže Savić.

U prilog tome ide i Trampova reakcija, odnosno činjenica da nije krio iznerviranost:

- Ono što je tržište želelo da čuje od Džeja Pauela i Federalnih rezervi jeste da je ovo početak dugotrajnog i agresivnog ciklusa snižavanja kamate, koji će ići u korak sa Kinom, Evropskom unijom i drugim zemljama širom sveta. Kao i obično, Pauel nas je izneverio - rekao je Tramp i dodao:

- Pobedićemo na bilo koji način, ali sam sasvim siguran da neću imati veliku pomoć Federalnih rezervi - dodao je on.

Savić tu vidi i političku pozadinu:

- Trampu ističe mandat, a možda nekome ide u prilog sada da radi na potezima koji su bili njegov najjači argument - kaže Savić.

Podsetimo, FED je smanjio svoje kamatne stope prvi put posle svetske ekonomske krize 2008. godine, u nastojanju da, kako navodi, “suzbije posledice pretnji koje donose neizvesnost zbog trgovinskih ratova predsednika SAD Donalda Trampa, ali i zbog hronično niske inflacije i sumornih globalnih perspektiva”.

FED je smanjio stopu za 25 baznih poena, na nivo od dva do 2,25 procenta, što je izazvalo relativno slabe prve reakcije na svetskim tržištima, dok je vrednost akcija neznatno pala.

(Telegraf Biznis/V.B)