Izbeglice iz BiH za vreme rata oživele su gradić Sent Luis u SAD: Sad su se odjednom iselili (FOTO)

Bevo Mil, predgrađe u kom su bili nastanjeni stanovnici iiz BiH; Printskrin: google. maps

Mnogi stanovnici Balkana bili su prinuđeni da zbog ratnog stanja, siromaštva i neizvesnosti napuste svoje domove i krenu u inostranstvo u potragu za boljim životom. Stotine hiljada Srba, Bosanaca i Hrvata otisnulo se u razvijene evropske zemlje, a veliki broj njih se usudio da odleti "preko bare", u SAD, Australiju, Novi Zeland... "Njujork tajms" donosi zanimljivu priču o porodicama iz Bosne i Hercegovine koje su se za vreme rata nastanile u urbanom delu Sent Luisa, u Misuriju, razvili svoje poslove i stali na noge, ali su potom zbog različitih razloga, morali da se odsele iz kvarta "Mala Bosna" i nastane u predgrađima ovog grada.

Inače, ovaj grad je najveći bošnjački grad izvan Evrope. On je ono što je za Srbe Čikago.

Teme za vas

Beriz Nukić iz Bosne i Hercegovine, koji je devedesetih godina otišao iz rodne zemlje koja je u to vreme bila pogođena ratom, nastanio se u američkom Sent Luisu, gde mu je oko dve godine bilo potrebno da razvije biznis.

Gospodin Nukić je osnovne reči engleskog jezika naučio tokom avionskog leta za Ameriku, a biznis je započeo pečenjem crne kafe, koja je na području Balkana i te kako popularno piće. Zatim je proširio posao i otvorio restoran "Berix", radeći 18 sati dnevno, dok je u džepu uvek imao bosansko-engleski rečnik.

Kasnije su se u Sent Luis masovno doseljavale izbeglice pogođene ratom, koje su se snalazile u potrazi za boljim životom. Učili su jezik, otvarali kafiće i frizerske salone, a novonaseljeno područje doneli su miris svežeg domaćeg hleba. Taj deo grada Amerikanci su popularno nazivali "mala Bosna".

Amer Iriskić (28) doselio se u Sent Luis kao sedmogodišnjak 1998. godine, tri godine nakon završetka krvavog građanskog rata u Bosni i Hercegovini.

- Ljudi su bili napolju sve vreme i bila je dobra atmosfera - prepičao je situaciju iz ranih godina doseljavanja u SAD.

On i njegovi prijatelji igrali su košarku u uličici iza njihove kuće. Njegov otac i stric otvorili su mesaru, u kojoj su prodavali jagnjetinu i teletinu koju su najpre kupovali Bosanci, a potom i Amerikanci iz tog područja.

STANOVNIŠTVO IZ BIH MASOVNO SE DOSELJAVALO U SENT LUIS

Sent Luis je počelo da naseljava stanovništvo sa Balkana, pretežno iz Bosne i Hercegovine, ali ubrzo je usledio trend pada stanovništva, koji se nastavlja i dan-danas. Pošto ekonomija stagnira u ovom gradu, a stopa kriminala i ubistava je sve veća, ljudi koji su iz svojih domova pobegli u Sent Luis i stvorili "Malu Bosnu" - ponovo se iseljavaju.

Kada su četvorica tinejdžera 2014. godine ubili Zemira Begića i njegovu verenicu, stanovništvo poreklom iz BiH bilo je zabrinuto i uplašeno. Marširali su ulicama i protestovali, tvrdeći da policija nije učinila dovoljno da spreči tu tragediju.

Semir Nukić, član porodice koja je vlasnik restorana "Berix", prisetio se svađa u obližnjim barovima koje su često završavale tučama. Jedne noći, dodao je, čovek koji se svađao nasred ulice bačen je kroz prozor restorana. Takvi događaji su ga zabrinuli, pa je svoj restoran, koji je postao zaštitni znak tog kvarta, preselio 2010. godine iz Bevo Hila na jug Sent Luisa.

ZBOG GUŽVI, NASILJA I KRIMINALA MORALI DA NAPUSTE "MALU BOSNU"

Rastuća stopa kriminala i zločina zabrinula je i porodicu gospodina Iriskića, koja se, tri godine kasnije, takođe odselila južnije i nastavila da radi sa svojim mesarama.

- Ljudima koje smo poznavali, prijateljima i porodicama, bile su razlupane kuće - prisetio se.

Njegova porodica je čula da su škole znantno kvalitetnije u predgrađima i da tamo može da se igra fudbal u dobrom timu.

"Mala Bosna" se preselila u predgrađe Melvil; Printskrin: google. maps

Od tada, mnoge poslovnice "Male Bosne" ili su se odselile ili zatvorile. "Bosna Gold", veliki restoran i prostor za proslave, gde su se pravili ćevapi i kobasice poput onih u Sarajevu, zatvoren je 2016. godine. Frizerski saloni, zanatske radnje, mesare, prodavnice izmeštene su na periferiju grada, zajedno sa Bosancima koji su bili redovne mušterije.

Ovakav problem iseljavanja iz urbanih delova pogađa gradove širom Amerike, ali slučaj Sent Luisa naročito je ostao upečatljiv Amerikancima, pre svega zbog ljudi koji su iz oblasti zahvaćenih ratom našli parče raja u ovom gradu, da bi nekoliko godina kasnije bili prinuđeni da se sele zbog drugih problema koji su se javili u stranoj im zemlji.

- Nažalost, nismo iskoristili ogromnu priliku koju smo imali posle dolaska bosnaskog stanovništva. U poslednjih 20 godina izgubili smo i njih - rekao je Antonio Frenč, bivši gradski odbornik.

Zajednice imigranata su se proširile na predgrađa. Mnogi kineski imigranti doselili su se u dolinu San Gabrijel iz četvrti Los Čentaun iz Los Anđelesa, a korejski imigranti iz Njujorka preselili su se u severna predgrađa Nju Džersija.

Kulturni centar u Sent Luisu; Foto: Wikipedia/Paul Sableman

"OSEĆAJ NIJE ISTI, U KOŠARKAŠKE OBRUČE GODINAMA NIKO NIJE BACIO LOPTU"

Iriskići su zadržali sve stanove u delu Sent Luisa gde su ranije živeli i sada ih izdaju u zakup. Dodaju, ipak, da je kvart još više propao nakon što su otišli.

- Kad god odem da pokupim stanarinu, osećaj nije isti. Ne vide se deca kako šetaju, niti se u tolikom boju igraju na ulicama. Košarkaški obruči izgledaju kao da godinama nije ubačena lopta u njih - rekao je Amer Iriskić.

Krajem 90-ih i početkom 2.000-ih godina, u Sent Luisu i okolini, bilo je 70.000 onih koji su se doselili tokokm rata iz Bosne, kao i bosansko-hercegovačkog stanovništva koje je rođeno u Americi, procenjuju instuticije koje se bave brojem izbeglica u regionu. Sada je ta cifra manja od 50.000.

- Zaista je teško reći koliko ih je ostalo u gradskom jezgru. Ne bih se iznenadila kada bismo uskoro počeli da ih brojimo u stotinama, a ne u hiljadama - rekla je Ana Kroslin, direktorka Međunarodnog instituta u Sent Luisu.

Mnogi Bosanci iselili su se u Bevo Hil, pre svega zbog blizine Instituta, kako bi se lakše navikli na život u novom mestu. Tu su pohađali časove engleskog, oslanjali se na javni prevoz, a u početku im je nedostajao novac za kupovinu kuće sa dvorištem - što su s vremenom uspeli sebi da obezbede.

Mala Bosna u Sent Luisu; Foto: Wikipedia/Paul Sableman/Morganford

Baš zato mjnogi kažu da "Mala Bosna" nije nestala, već se samo izmestila. Tržni centar u kom se nalazi restoran gospodina Nukića "Berix" takođe je u Melvilu, dok Nukić u centru iznajmljuje prostor za još dve bosanske radnje.

Nedaleko od tog restorana je i mesara koju drže Iriskići, a u neposrednoj blizini je i Kancelarija bosanksog agenta za osiguranje, kao i džamija.

- Kada želite da se odmorite posle napornih obaveza, možete da vidite ljude kako sede napolju i piju kafu. Zaista je lepo - rekao je jedan od članova porodice Iriskić.

Replika Sebilja fontane iz Sarajeva; Foto: Wikipedia/LittleT889

Prema navodima Njujork tajmsa, zvaničnici Sent Luisa sada traže nove načine da učine južni deo grada privlačnim mestom za život stanovnika - kroz otvaranje novih radnih mesta i kreiranje različitih pogodnosti za život. Međutim, ostaje dilema da li će se Bosanci koji su se nastanili u novom kvartu vratiti u svoje "staro leglo", gde su pronašli prvo utočište nakon rata.

VIDEO: Inat kuća u Sarajevu je prva ovakva u svetu, i danas prkosi svima:

(Telegraf.rs/Njujork tajms)