Ko su penzionerke u Srbiji? Sa 28.000 dinara pomažu i decu i unuke

Istraživanje o položaju starijih žena otkrilo da su polovina njih udovice, da redovno finansijski pomažu mlađima u porodici iako se s njima retko viđaju, pri čemu ih zdravstveno stanje ograničava u bavljenju svakodnevnim aktivnostima.

Žene u Srbiji u trećem dobu na raspolaganju imaju oko 28.000 dinara mesečno, a svega petina njih uspeva da plati redovne mesečne troškove bez problema. Međutim, uprkos malim penzijama, čak polovina starijih žena s ponosom ističe da pomaže svoju decu i unuke. Ovo su samo neki od rezultata studije pod nazivom „Istraživanje o položaju starijih žena u Srbiji”, koja je nastala kroz saradnju poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

Teme za vas

Studija, koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 800 žena starijih od 65 godina, takođe je pokazala da svega 46 odsto njih ima bračnog druga, gotovo polovina spada u kategoriju udovica, a trećina žive potpuno same, jer su deca krenula svojim životnim putem. Ovo istraživanje pokazalo je i da dve trećine starijih žena u Srbiji živi u gradovima, dok u ruralnim predelima naše zemlje živi svaka treća žena ove starosne dobi.

– Iako kvalitet života nije u korelaciji s geografijom, odnosno nema mnogo veze s tim gde se živi, već kako se živi, činjenica je da je položaj žena na selu za bitnu nijansu komplikovaniji od svakodnevice žena na asfaltu. Za razliku od žena u gradovima, one najčešće žive u kućama s imanjem i svakodnevno moraju da čiste i održavaju svoje veliko domaćinstvo. Čak trećina žena na selu koje su učestvovale u ovom istraživanju kaže da ima više posla u kući nego što je u stanju da podnese.

Uz to, njihova deca najčešće ne žive s njima, već su se preselila u veće gradove ili u inostranstvo, a budući da žive duže od muškaraca, starost uglavnom provode same. Samoća je njihov svakodnevni pratilac, a često izjavljuju da nemaju s kim ni da popiju kafu. Za razliku od žena u gradovima koje žive u soliterima i koje mogu da se oslone na prve komšije, ženama na selu televizor je jedini „prijatelj”, a s decom i unucima neretko komuniciraju preko „Skajpa” – ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Foto: shutterstock

Ona skreće pažnju na činjenicu da rezultati ovog istraživanja svedoče da redovan kontakt s unucima i decom ima više od dve trećine ispitanica. Međutim, iako se starije žene i članovi porodice često čuju telefonom, oni se znatno ređe viđaju uživo s decom i unucima. Naime, svakodnevan kontakt „licem u lice” s decom i unucima ima tek četvrtina ispitanica. Gotovo svakodnevno internet koristi svaka deseta starija žena, a na „mreži” barem jedno nedeljno boravi 6,4 procenata ispitanica, što u statističkom prevodu znači da 17 odsto žena redovno koristi internet. Oko sedam odsto njih ima profil na društvenim mrežama, a polovina njih gleda TV duže od tri sata dnevno.

– Zabrinjava podatak da svoje zdravstveno stanje kao loše ili veoma loše procenjuje duplo više starijih žena u Srbiji nego u EU. Naime, čak petina starih žena svoje zdravstveno stanje procenjuje kao loše ili veoma loše, dok 38 odsto njih svoje zdravlje vidi kao zadovoljavajuće. Upitane za konkretne poteškoće u zdravstvenom stanju, skoro polovina ispitanica navodi da ima hronične bolesti i stanja koja izazivaju bol, a zatim slede poteškoće u obavljanju fizičkih aktivnosti.

Nešto manje žena navodi da ima potpuno ili znatno oštećenje vida, a šest odsto njih ističe da ima potpuno ili znatno oštećenje sluha. S poteškoćama u pamćenju i koncentraciji suočava se osam procenata žena, a s psihološkim i emocionalnim poteškoćama sedam odsto njih. Zbirno posmatrano, čak dve trećine ispitanih starijih žena kaže da ih zdravstveno stanje u većoj ili manjoj meri ograničava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Međutim, skoro sve žene, bez obzira na zdravstveno stanje, obavljaju kućne poslove i u proseku na njih troše 21 sat nedeljno, što je ekvivalentno radu s pola radnog vremena – objašnjava naša sagovornica.

Podaci o socioekonomskom položaju žena govore da najveći broj žena prima starosnu penziju, dok trećina njih prima porodičnu penziju. Lične prihode nema četiri odsto ispitanica, a tek jedan procenat njih koristi pravo na novčanu socijalnu pomoć. Analiza pokazuje da svega 17 procenata žena ocenjuje da su im mesečni prihodi dovoljni da sastave kraj s krajem. Osim toga, petina ispitanica je izjavila da druga osoba ima ovlašćenje na njihov tekući račun – najčešće je reč o deci, suprugu i unucima. Oko tri procenta žena potpisalo je ugovor o doživotnom izdržavanju, najčešće s kćerkom ili sinom.

Brankica Janković naglašava da je nasilje prijavilo 14 odsto starijih žena koje su učestvovale u ovoj studiji – finansijskom nasilju bilo je izloženo njih devet odsto, emocionalno nasilje doživelo je osam procenata žena, a fizičkom nasilju bilo je izloženo četiri odsto ispitanica.

(Telegraf Biznis / Politika)