Penzionerima nude četiri radna sata dnevno, nije valjda?

Radite četiri sata dnevno, samo radnim danima, i to na odeljenjima gril, delikates ili pekara. Prijavićemo vas na PIO osiguranje, čime ćete ostvariti dodatni staž osiguranja i uvećati postojeće penzije. Zaposlite se u „Univereksportu”. Ova poslovna ponuda oštampana na flajeru uveliko kruži od ruke do ruke brojnih penzionera. Koliko ih se dosad „upecalo”, u ovoj kompaniji zasad ne mogu da preciziraju, ali otkrivaju da su se okrenuli baš ovom delu stanovništva zbog sve većeg nedostatka radne snage u zemlji.

Uveravaju da će svako zapošljavanje starijih podrazumevati plaćanje svih poreza i doprinosa za dodatni rad koji će, kako pojašnjavaju, u krajnjem slučaju uticati i na samu penziju.

Da li ohrabrivanje penzionera (oko 35.000 njih prema pojedinim procenama u svakom trenutku ima prijavljen posao) da se vrate na tržište rada može da pomogne ublažavanju nedostatka radne snage? Srbija dozvoljava određenim kategorijama penzionera da rade, ali i dalje insistira na tome da uplaćuju pune doprinose, podseća Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, zbog čega bi, dodaje, trebalo da ih oslobodi plaćanja poreza, kao što to planiraju Mađari.

– Država će morati umnogome da smanji dažbine jer su ti ljudi zaradili svoje penzije, pa je potpuno besmisleno da plaćaju doprinose dok dodatno rade. To mora da se omogući i zbog privrede jer firme zbog nedostatka radne snage moraju da angažuju starije, ali i zbog samih penzionera koji jesu prinuđeni da dodatno rade jer su im penzije male – ističe Rajić, podsećajući da u nekim zanimanjima penzioneri ipak ne mogu da budu od veće pomoći jer većina njih nije fizički spremna, niti je u stanju da se usavršava i ponovo uči.

Foto: Shutterstock

Sindikati, međutim, poručuju da bi država najpre trebalo da napravi ozbiljan projekat zbog sve većeg odliva radne snage, da reši problem da se radnicima koji su još u radnom odnosu doprinosi obračunavaju prema stvarnoj zaradi. Tek onda može da se govori o zapošljavanju penzionera.

– To sve lepo zvuči, ali država je još pre deset godina trebalo da uvede progresivan sistem oporezivanja zarada. Problem nastaje kada oni s veštinama i znanjem uvide da ne mogu da napreduju, pa žele da odu jer firme nemaju prostora da im povećaju zaradu i poboljšaju uslove rada. Sve to bi se donekle amortizovalo uvođenjem progresivnog sistema oporezivanja, a država bi na taj način u nekom procentu mogla da smanji i migracije – smatra Rajić.

Već sledeća godina mogla bi da bude rekordna u odlasku radnika van granica Srbije jer Nemačka liberalizuje tržišta rada, a prema evropskim podacima, Srbiju godišnje napušta između 44.000 i 52.000 ljudi, od kojih je svaka druga osoba već zaposlena. Primera radi, Nemačkoj nedostaje oko 140.000 vozača.

– Tamo je minimalna plata 1.900 evra. Kada namire sve životne troškove, ostane im oko 800–900 evra, od kojih nešto mogu da uštede ili pak pošalju novac porodici u Srbiju. U tom slučaju, država neće biti u problemu jer će se tim novcem povećavati devizni priliv. To će, ipak, u jednom trenutku da zakoči rast cele privrede i smanji poreske prihode, dodaje Rajić, jer ako u roku od pet godina ode još oko 250.000 ljudi, i s aktuelnim prirodnim priraštajem, privredni rast zemlje biće praktično zabetoniran.

– Nizak BDP u zemlji automatski će loše uticati na plate i penzije, i eto nama problema – slikovit je Dragoljub Rajić.

(Telegraf Biznis/Politika)