REVOLUCIJA! Veštačka inteligencija počinje da prevodi misli u rečenice

Japanski naučnik razvio je revolucionarnu tehniku koja pomoću snimaka mozga i veštačke inteligencije pretvara mentalne slike u precizne rečenice. Iako su prethodni pokušaji prevođenja misli u tekst postojali, prenošenje složenih vizualnih doživljaja u jezik do sada je bio veliki izazov, ističe autor studije Tomoyasu Horikava, piše CNN.

Nova metoda, nazvana „umna deskripcija“ (mind-captioning), koristi veštačku inteligenciju za generisanje tekstualnog opisa vizualnih detalja iz mozga – objekata, mesta, radnji, događaja i odnosa među njima. Studija je objavljena 5. novembra u časopisu Science Advances.

Teme za vas

Kako funkcioniše tehnologija?

Horikava je analizirao moždanu aktivnost četvoro muškaraca i dvoje žena dok su gledali 2.180 kratkih video snimaka bez zvuka. Skeniranje mozga rađeno je funkcionalnom magnetskom rezonancom (fMRI), neinvazivnom tehnikom koja meri aktivnost mozga.

Zatim su veliki jezički modeli – sistemi generativne veštačke inteligencije – pretvorili opise video snimaka u numeričke nizove. Horikava je trenirao jednostavnije AI modele, tzv. „dekodere“, da povežu moždanu aktivnost sa tim nizovima.

Na kraju su dekoderi interpretirali moždanu aktivnost dok su učesnici gledali ili se prisećali novih snimaka, a poseban algoritam generisao je rečenice koje najbolje odgovaraju dekodiranoj aktivnosti.

„Ovo je još jedan korak ka onome što možemo nazvati čitanjem mozga ili misli“, kaže Marcello Ienca, profesor etike veštačke inteligencije i neuroznanosti u Minhenu.

Potencijal za medicinske primene

Zanimljivo je da je AI generisao tekst na engleskom, iako učesnici nisu izvorni govornici tog jezika. Horikava napominje da metoda može stvarati opise vizualnog sadržaja čak i bez aktivacije jezičnih regija mozga. To znači da bi mogla pomoći osobama s afazijom ili obolelima od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), koji imaju problema sa govorom.

„Studija otvara mogućnosti za intervencije kod osoba koje teško komuniciraju, uključujući neverbalne autistične osobe“, kaže psiholog Scott Barry Kaufman, ali upozorava: „Moramo koristiti metodu pažljivo i samo uz pristanak korisnika.“

Etika i privatnost

Tehnologija izaziva ozbiljna etička pitanja o privatnosti jer bi jednog dana mogla otkrivati misli pre nego što ih osoba izgovori. Ienca ističe da bi pristup ljudskom mozgu morao biti strogo regulisan, posebno zbog osetljivih informacija poput znakova demencije ili psihijatrijskih poremećaja.

Društveni naučnik Łukasz Szoszkiewicz predlaže da se neuralni podaci tretiraju kao osetljivi i da se obrada vrši lokalno, sa kontrolom korisnika.

Koliko smo blizu čitanja misli?

Horikava upozorava da je metoda zahtevna: potrebna je velika količina podataka i aktivno učestvovanje ispitanika, što ograničava praktičnu primenu. Takođe, studija se bazirala na predvidivim scenama, pa još nije jasno može li se metoda primeniti na neobične ili apstraktne mentalne slike.

Zaključak je da, iako tehnologija napreduje, „trenutni pristup ne može lako čitati privatne misli osobe“.

(Telegraf Biznis)