Lekcija iz ruševina Notr Dama - ne računaj na pomoć bogataša

Sećate se priče? Naravno da se sećate. Jedna od najstarijih i najsvetijih građevina sveta, katedrala Notr Dam u Parizu, obavijena je plamenom. Dok se slika pakla širi svetom, pojavljuju se komentari: grozno, katastrofalno, đavolski.

Jedva da je požar ugašen, kad su neki od najbogatijih ljudi u Francuskoj požurili da pomognu u obnovi katedrale. Od Fransoa Henria Pinoa, vlasnika "Gučija" dolazi 100 miliona evra. Kako bi pokazali da ne zaostaju, porodica Arno iz "Lui Vitona" izdvaja 200 miliona evra.

Teme za vas

Još se bogataša pridružilo ovoj licitaciji, kao da se radi o aukciji skupocenih umetničkih dela. U samo tri dana francuska klasa milijardera obećala je skoro 600 miliona evra. Tako je barem pisalo u njihovim saopštenjima za javnost, piše za "Gardijan" Adita Čakraborti.

Neki od 3.600 pariskih beskućnika protestovali su zbog toga što se tako mnogo novca moglo pronaći za novi krov katedrale, a ni cent za krov nad njihovim glavama. Ali, šta siromašni zanju o uzvišenosti? Sa svih drugih mesta dolazio je zaglušujući aplauz, piše on.

Foto: Tanjug/AP

- Milijarderi ponekad mogu da budu od koristi - rekao je urednik "Monivika".

- Svi su uz našu postelju - rekao je francuski televizijski voditelj Stefan Bern.

Uz takvo obilje gotovine, francuski predsednik Emanuel Makron obećao je da će gotičko remek delo da bude obnovljeno u roku od pet godina. Naslovnice su popunjene, studijsko vreme je određeno i svet je krenuo dalje.

Gotovo sigurno niste čuli ostatak priče, a trebalo bi, zato što je došlo do preokreta.

KATEDRALA OD MILIJARDERA NIJE DOBILA NIŠTA

Prolaze nedelje, potom i meseci, a Notr Dam od milijardera ne dobija ništa. Obećanja iz sredine aprila kao da su zaboravljena do sredine juna.

- Veliki donatori nisu platili ni centa - rekao je novinarima zvaničnik katedrale.

Mnogo skromniji iznosi dolazili od dosta siromašnijih pojedinaca.

To je ponovo podstaklo medijske izveštaje, nakon što su dva bogata donatora, porodice Arno i Pino, svaki uplatili po 10 miliona evra. Usledila je tišina. Pitanje koja je Čakraboti poslao raznim donatorima većinom su ostala bez odgovora.

Foto: Twitter/brookeawindsor

- Nazovimo to zasad parabolom nestalih milijardera, pričom koja umnogome ide u srce onoga što je pogrešno sa modernom filantropijom. Bilo da dolazi od Sklera, poznatih po opijatima ili da BP sponzoriše Britanski muzej, često dolazi pod uslovima i rokovima bogatih, a epska darežljivost skriva mnogo teži dogovor - piše u tekstu.

U vreme dok je kraj Sene gorelo, bilo smo duboko potrešeni izrazima zabrinutosti ljudi odevenih u kašmir. Uzmimo kao primer porodicu i kompaniju iza "L'Oreala" koji su u to vreme objavili kako su "dirnuti ovom dramom koja ujedinjuje van granica kulture i ujedinjena, te kako nameravaju da učestvuju u kolektivnim naporima i talentima potrebnim za suočavanje sa ovim ogromnim izazovom, koji dotiče srce naše zemlje". Do sredine juna uplatili su jedno veliko ništa. Isto vredi i za naftni gigant "Total".

OBEĆALI MILIONE, DALI SAMO DELIĆ

Milijarderi koji su obećali silne milione, dobili su prizanje i pažnju, a dali su samo delić novca. Osigurali su publicitet, a zauzvrat su izbegli bilo kakvu obavezu.

U međuvremenu treba isplatiti plate za 150 radnika na katedrali. Oko 300 olova s crvenog krova predstavlja otrvonu pretnju koju treba ukloniti pre nego što obnova počne. A trudne žene i deca koji žive u blizini moraju da se podvrgnu testiranjima zbog mogućeg trovanja.

Finansirati tako prljave, neglamurozne i temeljne poslove ne prilični milijarderima koji prodaju luksuznu robu.

Kao što je nedavno jedan službenik katedrale rekao: "Oni ne žele da daju novac za plate radnika. Sačuvaj, Bože! Oni će radije budućim naraštajima da daruju baziliku Guči, tako da svi vi možete da uživate", rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Bilo da se radi o Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD, bogataši daju novac velikim institucijama u središtu naših kultura kako bi osigurali društveni status na plakatima i događajima. Na isti način oni finansiraju političke stranke, a potom uživaju u povratim učincima kad ovi formiraju vladu.

Džilija Kejdž, ekonomistkinja, ukazuje na to da među tim istim ljudima koji obećavaju donacije za Notr Dam ima i onih koji su finansirali Makronov uspon do predsedničke pozicije.

"CENA DEMOKRATIJE"

U svojoj knjizi pod nazivom "Cena demokratije" ona je izračunala da je 600 bogatih ljudi u Francuskoj dalo od 3 do 4,5 miliona evra za Makronovu predizbornu kampanju. Drugim rečima, dva odsto svih donatora uplatilo je 40 do 60 odsto svih donacija za stranu En Marche. U nekoliko meseci, novi predsednik smanjio je porete bogatima, dajući svojim najbogatijim donatorima "povrat od skoro 60.000 odsto na njihove investicije". Baš kao i kod Notr Dama, mali ulog, puno uticaja i odličan povraćaj.

Tragedija Notr Dama ipak ima "srećan kraj" jer francuski bogataši zavlače ruke u džepove kako bi spasili deo svetske baštine, ali sve se to čini tragičnim. Nekolicina bogatih, koja ima svu medijsku pažnju i nijednu donaciju, oslanja se na novac hiljada običnih Francuza, dok je istovremeno kompletna ekonomija preokrenula naglavačke kako bi se okoristili oni koji ionako imaju najviše, zaključuje autor u "Gardijanu".

(Telegraf Biznis/Guardian/Index.hr)