Mali obražložio zakone o investicionim fondovima: Više igrača, veća sigurnost

Foto: Slobodan Miljevic

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da predloženi zakon o investicionim fondovima i alternativnim investicionim fondovima koji su na dnevnom redu parlamenta predstavljaju bitan korak u procesu daljeg jačanja srpske ekonomije i kreiranja poslovnih prilika za domaće i strane investitore.

Prema njegovim rečima, stvaraju se uslovi za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, kao i za pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za strana ulaganja.

Mali je naveo da se omogućava pristup dodatnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća i dodao da su zakoni važni za ispunjavanje obaveza u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 - finansijske usluge.

On je rekao da je među najvažnijim izmenama Predloga zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom mogućnost osnivanja posebne forme organizovanja krovnog fonda koji se sastoji od dva ili više podfondova.

Naveo je i da se umesto kastodi banka i kastodi usluge uvode se pojmovi prihvaćeni u EU: depozitar i usluge depozitara.

Kada je reč o zakonu o alternativnim investicionim fondovima, predlogom se definišu osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita nastoji se da se sistem osiguranja depozita, sada u uslovima značajno unapređene finansijske stabilnosti, dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama Evropske unije.

Mali je podsetio da je početkom ove sedmice Agencija za osiguranje depozita (AOD) objavila oglas za ustupanje portfelja potraživanja uz nadoknadu osam banaka u stečaju, kao i potraživanja kojima AOD upravlja, u iznosu od 1,82 milijardi evra.

- Prethodno je u junu ove godine prodat prvi paket problematičnih kredita vrednosti 240 miliona evra, i to prvi put posle 18 godina. Reč je o imovini koja je decenijama zarobljena, a koju najzad na ovaj način aktiviramo i vraćamo u privredne tokove - rekao je Mali.

Podsetio je da je 2015. godine usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, te da je nakon toga nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru u Srbiji smanjen sa 22 odsto na 4,98 odsto koliko iznosi u avgustu ove godine.

Mali je rekao da se izmenama i dopunama zakona uvodi mogućnost obračuna premije i na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, menja se osnovica za obračun redovne i vanredne premije tako da se umesto na ukupne osigurane depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, premija obračunava na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra.

On je objasnio da je takav pristup pravedniji i ujedno i dominantan u međunarodnoj praksi i regulativi.

- Usvajanjem predložene izmene smanjila bi se osnovica za obračun premije za oko jedne trećine u odnosu na postojeću - rekao je Mali.

Definiše i propisuje novi ciljni iznos Fonda za osiguranje depozita i produžava se rok za dostizanje tog iznosa.

- Umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5 odsto osiguranih depozita u bankarskom sistemu koji je neophodno dostići do 01. januara 2025. godine, ciljni iznos je sada definisan na nivou od 7,5 odsto osiguranih iznosa u bankarskom sistemu koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine - rekao je Mali.

On je dodao da se povećava maksimalna visina vanredne premije sa 0,4 odsto na 0,5 odsto na godišnjem nivou.

Takođe, uvodi se zasebno pokriće deponenata u slučaju spajanja banaka za svaku od banaka posebno u ograničenom, ali javnosti obelodanjenom vremenskom periodu tako da osigurani deponenti spojenih banaka u slučaju da su imali depozite u svakoj od tih banaka uživaju zasebno pokriće do 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke u periodu od šest meseci od dana spajanja/pripajanja, čime se unapređuje položaj deponenata.

(Telegraf Biznis/Tanjug)