Izumitelj plastičnih kesa bio bi zapanjen: Ono što je trebalo da spase planetu, danas je guši
Danas se susrećemo sa brojnim ekološkim problemima. Reke su zagađene, seča šuma je u punom jeku, a svuda oko nas u prirodi često nalazimo plastični otpad. Baš gde je taj otpad nalazi se na stotine plastičnih kesa, a verovali ili ne, upravo one stvorene su sa jednim ciljem - da spasu planetu.
Švedski inženjer Sten Gustaf Tulin stvorio je ove kese 1959. godine, a kako danas tvrdi njegov sin, da je živ, Tulin bi verovatno bio šokiran onim što su kese postale.
Teme za vas
Zaboravite staklo, uskoro ćete pivo piti iz kartonskih flaša
Prodat bivši gigant i ponos SFRJ: Otišao upola cene - samo milijardu dinara
Plastične kese stvorene su kao alternativa papirnim kesama, koje su nekada smatrane lošim za okolinu jer su one posledica seče šuma. Plastične kese su takođe bile i mnogo jače od papirnih, što je značilo, u teoriji, da bi mogle da se koriste više puta.
Ipak, jednokratna upotreba plastike u jednom trenutku je doživela pravi bum, pa je sada konzumiranje ovog plastičnog materijala jedna od najvećih pretnji za svetko more.
Raul Tulin, Stenov sin rekao je za BBC, rekao je da bi njegovom ocu ideja da ljudi jednostavno ove kese bace bila bizarna.
- Uvek je nosio u svom džepu plastičnu kesu. Znate na šta vas danas ohrabruju, da nosite svoje torbe u prodavnicu, pa on je to radio još sedamdesetih i osamdesetih, sasvim prirodno, jer, pa, zašto ne biste? - rekao je on.
Kese koje je dizajnirao Šveđanin patentirala je kompanija "Seloplast" i do sredine šezdesetih zamenile su upotrebu papirnih u Evropi. Do 1979. godine, plastične kese su zauzimale oko 80 odsto evropskih supermarketa.
Dva velika lanca marketa u SAD "Sejfvej" i "Kroger" su 1982. godine takođe prešli na upotrebu plastičnih vreča i do kraja decenije one su zapravo prešle na globalno tržište.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu se danas godišnje proizvede bilion kesa. U međuvremenu zabeleženi su katastrofalni prizori kako su životinje okovane plastikom i kako su im stomaci puni ovog materijala.
U skladu sa tim, sve veći broj zemalja pokušava da smanji upotrebu ovih vreća. Bangladeš je 2002. godine postao prva zemlja koja je zabranila upotrebu, a još preko 20 zemalja je to ispratilo.
Ipak, alternative za plastične kese nisu nešto mnogo više "zelenije". Iako bi opredeljivanje za papirne kese bilo u načelu bolje, i one svakako imaju ekološki uticaj.
Za pravljenje papirnih kesa potrebno je mnogo više energije i vode, a takođe su i teže, što znači da je njihov transport skuplji.
Video: Smrt zvana plastična kesa: U čemu vi nosite namirnice?
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Bez ovog papira investitori neće moći da dobiju upotrebnu dozvolu: Vesić najavio novinu
Novo pravilo u Nemačkoj: Ako ga ne poštujete, sledi kazna i do 2.500 evra
Evropljani bacaju oko 7 miliona tona tekstilnog otpada godišnje: Češka vodi kontranapad
Plastika jarkih boja brže zagađuje okolinu: Nova studija pokazuje zašto
Video: Usvojen budžet, republička kasa za sledeću godinu teška 2.346,2 milijarde dinara
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Evo ko će naslediti Palmine biznise
Usvojen budžet za 2025. godinu: Obezbeđen novac za veće plate, penzije i minimalac! Evo gde će ići najviše novca iz državne kase
Majstori otkrili koje marke mašine nikako da ne kupujete! Delova nema ni za lek, a popravke paprene: Evo na koju stvar najviše treba da obradite pažnju
Zoran Dubovina
Postovanje, Ja evo slusam i slusam te gluposti o stetnosti plasticnih kesa vec godinama. Evo upravo sam u Danskoj a putujem cesto i u Svedsku gdje mizive roditelji i brat . Pravo da vam kazem ja sam ovdje od 1992 godine ,a nikad nisam vidjeo te kese koje zagadjuju okolinu. Znaci kako je bilo 1992 evo tako je i sad. Nigdje u prirodi za ovih 27 godina nisam vidjeo jednu jedinu kesu. A prodaju se po prodavnicama,ali je i cijena manje kese 20 euro centi a vece ,bogami i i do 30 euro centi. Pa kada tako skupo plaris kesu nosis je u prodavnicu sve dok se skoro ne unisti i tada je upotrijebis da u njoj bacis smece! Tako se to radi u normalnom i svijetu ! A i djeca uce od obdanista da se nista ne baca po ulici i u prirodi,tako da je najvaznije isuditi materijal od koje su kese napravljene, a ustvari za sve ekoloske probleme ( gdje ih ima) KRIVI SU LJUDI ! SRDACAN POZDRAV ZORAN
Podelite komentar
Грмљ
Једном сам била у Индији. Ручак. Сервира се на великом бананином листу. Кад смо појели, бацимо лист на гомилу, дође крава и поручка лист. Краве музу, а од балеге праве "погаче" које користе за ложење. Такође постоје посуде од бананиног листа или глине. Нема отпада. Ово што се назива цивилизацијом уништава и природу и човечанство. Олакшице.... да би се неко богатио. Маркетинг је створен да код људи изазове вештачке потребе.
Podelite komentar