Super Mario koji je spasao evro je završio svoju misiju

Mario Dragi ne liči baš ni na jednog junaka video igrica. Ipak, ponekad ga zovu po jednom od njih - Super Mario. Predsednik Evropske centralne banke zaradio je taj nadimak zbog svoje uloge u upravljanju evrozonom u veoma teškim vremenima. Njegovi fanovi, ako je to prava reč, misle da je ovaj čovek spasao evro.

Ipak, osmogodišnji mandat Super Marija je istekao. On danas vodi svoju poslednju sednicu na čelu te institucije.

Teme za vas

Finansijska kriza evrozone već je bila u toku kada je Dragi preuzeo funkciju predsednika Evropske centralne banke u novembru 2011. godine.

U svom najintenzivnijem stanju, kriza je navela mnoge da pomisle da bi evrozona mogla da se raspadne. Grčka je bila skoro potpuno švorc, a investitori su postali zabrinuti zbog duga ostalih u evrozoni, posebno u Italiji i Španiji. Izlazak bilo koje od njih iz evrozone bio bi, sasvim sigurno, fatalan izazov za valutu.

Pritisak na tržištima bio je ozbiljan. Vlade obeju zemalja videle su da se troškovi njihovog zaduživanja uvećavaju do neodrživih nivoa.

I tako se dogodio Mario Dragi. Iskoračio je napred pre svih. Bio je to možda i najznačajniji trenutak njegovog mandata u ECB. U govoru, van evrozone, u Londonu, rekao je svojoj publici i finansijskom svetu: "U okviru našeg mandata, ECB je spremna da učini sve što je potrebno za očuvanje evra. I verujte mi, biće to dovoljno".

Foto: AP/Tanjug

Plan spasa

Nešto kasnije, Evropska centralna banka predstavila je svoj tačan plan šta je sve spremna da uradi.

"Whatever it takes" – Dragi je ozbiljno mislio kada je to rekao. Ubrzo je ECB preplavila tržište jeftinim novcem. Spustio je referentnu kamatnu stopu na nulu, uveo je negativne kamate za poslovne banke kako bi ih sprečio da bunkerišu novac na računima i podstakao da daju više kredita privredi.

Svakog meseca je ECB kupovala obveznice država i preduzeća za po 80 milijardi evra. Do sada je za to utrošeno 2,6 biliona evra!

Ali Dragi je morao da trpi i kritike, posebno iz Nemačke. Jer Nemačka je zemlja štediša, a štedišama nikako ne ide u prilog kada su kamate niske ili nepostojeće.

- Tako raste verovatnoća da ljudi u starosti upadnu u siromaštvo. Nulte ili negativne kamatne stope istovremeno znače preraspodelu imetka - kaže Tomas Majer.

U poteri za profitima, mnogo novca sa bankovnih računa ide u nekretnine i akcije. Berza je eksplodirala baš kao i cene nekretnina i kirija.

Dragi i Kristin Lagard; Foto: Tanjug/AP

Šta čeka Kristin Lagard?

Ipak, Dragi je tokom krize morao da donese nekakvu odluku – ne postoji fiskalna politika koja svima odgovara. Odabrao je da povoljnijim kreditima i kupovinom državnih obveznica olakša stvari prezaduženim državama evrozone. Da im, kako je govorio, da vremena da sprovedu reforme, smanje troškove, podstaknu rast, oslobode bankarski sektor nenaplativih kredita.

Jedna od tragedija za Marija Dragija je što te apele nikako nisu hteli da čuju baš u njegovoj domovini Italiji. Druga tragedija je što je na kraju omanuo kod najvažnijeg cilja – da se inflacija poveća na dva odsto.

Ovih nedelja, kada privredni zamah u Evropi ponovo popušta, Evropska centralna banka je takoreći goloruka – nema više kako da podstakne privredu. Jer kamate su već na nuli. Jedino se sporni mehanizam kupovine državnih obveznica može još malo pojačati.

Ukratko, Dragijeva zasluga je što je rešenim nastupom spasao monetarnu uniju. Ali je deo zaostavštine i to što naslednici Kristin Lagard ostavlja prazan arsenal za borbu protiv sledeće krize.

Pre ili kasnije će nova šefica ECB morati da se suoči sa problemom sa kojim ni Dragi nije mogao da se izbori: monetarna unija može da funkcioniše samo ako se sve države evrozone odreknu suvereniteta. To jest, ako sve vode sličnu fiskalnu i ekonomsku politiku ili pristanu da jemče jedne za druge.

I jedno i drugo je malo verovatno.

(Telegraf Biznis/BBC/DW)