Zemlje bivše SFRJ ekonomski ne mogu jedna bez druge
Prema rečima stručnjaka nekadašnje SFRJ, ono što ove zemlje povezuje je jezik, navike u potršnji, valuta i mentalitet
Dok svedočimo o mnogim i stalnim političkim tenzijama između zemalja bivše Jugoslavije, ekonomija pokazuje upravo suprotno - povezivanje je nužno, piše Dojče vele.
- Dugo smo bili jedno tržište, nemamo jezičkih barijera, imamo iste navike u potrošnji, vrlo sličan mentalitet. Logično je da smo usmereni jedni na druge i da gradimo čvrste poslovne veze. Proizvode iz regiona i kvalitet koji stoji iza tih proizvoda poznajemo generacijama. Privrednici se manje-više poznaju međusobno - kaže za DW Mirko Grbešić, jedan od najuspešnijih privrednika u BiH i u zemljama u okruženju.
Prema njegovim rečima, situacija je potpuno drugačija na susednim tržištima izvan prostora bivše Jugoslavije i govori o tome da privrednici iz regiona tamo "moraju da krenu od nule".
Zato smatra da su čvrste poslovne veze zemalja u bližem okružju i orijentisanost jednih na druge jedini "logični poslovni pravac".
Grbešić, koji je vlasnik vodećih kompanija i starih hrvatskia brendova kao što su Saponia i Kandit iz Osijeka, uveren je da je privrednicima u interesu zbližavanje tržišta i da bi na tome trebalo da rade i države.
Profesor ekonomije Vjekoslav Domljan, rektor Sarajevo Sćool of Science and Tećnology, kaže da su zemlje bivše Jugoslavije okrenute jedna drugoj zbog geografske blizine, zajedničke prošlosti i praktično iste valute.
- Imaju evro ili su im valute vezane za evro, pa skoro da imaju monetarnu uniju i sličan južnoslovenski jezik. Takve zemlje, po svakom od ovih osnova, trguju za 42-188 odsto više nego zemlje bez tih sličnosti. Zemlje srednjeg južnoslovenskog jezika, Hrvatska, Srbija, BiH i Crna Gora, znatno su trgovinski naslonjene jedna na drugu, pre svega Crna Gora, a zatim BiH - kaže Domljan za DW.
Ekonomski analitičar Saša Ðogović sa Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) iz Beograda takođe smatra da je jačanje privredne saradnje među zemljama u susedstvu primarno važno.
On ide i korak dalje i iznosi mišljenje da bi te zemlje trebalo da zajednički ekonomski nastupaju na trećim tržištima.
- Takav nastup bi posebno trebalo da bude na području građevinarstva, energetike, ali i vojne industrije, u definisanju jedinstvenih turističkih proizvoda, a vrlo je važno da se radi na sistemu rehabilitacije saobraćajne infrastrukture i izgradnji savremenih puteva i železnica kako bi se osigurao brži i jeftiniji transport robe i dolazak turista - kaže Ðogović za DW.
Navodi niz mogućnosti i primera unapređenja ekonomske saradnje, a posebno ističe otvaranje zajedničkih logističkih centara i robnih kuća u kojima bi se predstavljali proizvodi zemalja regiona, što bi snižavalo troškove i povećavalo bolju dostupnost robe na treća, udaljenija tržišta.
- O tome koliko je važno poboljšavati saradnju zemalja regiona govore i najnoviji statistički podaci, prema kojima u Srbiji raste uvoz i iz BiH i iz Hrvatske i samo tako se može računati i na daljnju dinamiku ukupnih privrednih aktivnosti i podizanje nivoa životnog standarda stanovništva - naglašava Ðogović, ističući i potrebu saradnje na kulturnom, naučnom i sportskom polju.
Prema njegovim rečima, za ekonomski napredak u interesu građana i jasniju perspektivu važno je ostavljanje po stani nesuglasica koje postoje u političkim elitama, prevladavanje prošlosti, s fokusom na zajedničkim projektima i jačanju saradnje.
Video: Zastava SFRJ dok Brena peva Jugoslovenku
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Mile Jelić Business development manager Comtrade-a
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jasmin
Da smo bili pametni kao sto nismo bili, bilo bi sad obrnuto umesto da mi trcimo za eu i trazimo prava, oni bi sa nama bili. Imali smo sta smo hteli, bili bi mozak eu.
Podelite komentar
...
Tačnije, ne mogu oni bez Srbije
Podelite komentar
nikolas
MOLIM VAS NE POMINJITE MI VISE JOSKINU JUGU JER ME PODSECA NA JASENOVAC ILI AUSVIC ZA NAS PRAVOSLAVNE SRBE!!!
Podelite komentar