Imate li ovaj komad nameštaja? U Jugoslaviji je bio u gotovo svakom domu, a danas se prodaje za stotine evra

Ova drvena stolica, koju je osmislio slovenački dizajner Niko Kralj, postala je simbol industrijskog dizajna i retro estetike, a njena popularnost i dalje raste.

Na prvi pogled, reč je o sasvim običnoj drvenoj stolici kakva se nekada mogla pronaći u brojnim domovima širom bivše Jugoslavije. Možda još uvek stoji u nečijoj vikendici, podrumu ili na tavanu jer je bilo šteta baciti je. Međutim, oni koji prepoznaju njen karakterističan oblik znaju da nije reč o bilo kakvom komadu nameštaja. Stolica koja je nekada bila deo svakodnevice danas je cenjeni dizajnerski klasik, a cene pojedinih primeraka na tržištu polovnog nameštaja mogle bi da iznenade mnoge.

Teme za vas

Reč je o legendarnoj stolici Reks (Rex), delu slovenačkog arhitekte i dizajnera Nika Kralja, koja danas uživa status dizajnerske ikone. Koliko je ovaj komad nameštaja i dalje zanimljiv ljubiteljima retro estetike, pokazuju i oglasi na hrvatskom Njuškalu. Kako prenosi Dnevno.hr, komplet koji uključuje jedan sto i dve sklopive stolice Reks oglašen je za čak 1.280 evra. Nameštaj je izrađen od bukve, u prirodnoj, tamnijoj braon nijansi. U drugom oglasu prodavac za jednu stolicu traži 480 evra, odnosno 900 evra za par.

Priča o stolici Reks počinje pedesetih godina prošlog veka, u vreme kada je industrijski dizajn dobijao sve važniju ulogu u oblikovanju svakodnevnog života. Slovenački arhitekta, dizajner i univerzitetski profesor Niko Kralj osmislio je prvu verziju ove stolice 1953. godine, dok je radio u fabrici Stol Kamnik. Ta verzija se još nije mogla sklapati, ali je bila oblikovana tako da se stolice mogu slagati jedna na drugu, što je predstavljalo praktično rešenje za prostore u kojima je bilo važno racionalno iskoristiti raspoloživu površinu.

Pravi iskorak dogodio se nekoliko godina kasnije. Kralj je 1957. godine patentirao inovaciju u vezi sa oblikovanjem savijene furnirske ploče, koju je primenio tokom razvoja nove verzije stolice. Zahvaljujući tom tehnološkom rešenju, proizvodnja je postala jednostavnija i ekonomičnija, a Reks je dobio jednu od svojih najprepoznatljivijih karakteristika – mogućnost sklapanja. Bio je to nameštaj osmišljen za stvaran život, jednostavan za korišćenje, premeštanje i odlaganje, ali istovremeno dovoljno pažljivo dizajniran da decenijama zadrži svoju estetsku vrednost.

Inspirisan skandinavskim minimalizmom, Kralj je stvorio stolicu čija se privlačnost temelji na skladnom odnosu funkcionalnosti, materijala i oblika. Bez suvišnih ukrasa, sa elegantno savijenim drvenim elementima i karakterističnim otvorima na naslonu, Reks je pokazao da industrijski proizveden nameštaj može biti istovremeno praktičan i vizuelno upečatljiv. Posebnost njenog dizajna bila je i primena tehnologije oblikovane i perforirane šperploče, zahvaljujući kojoj je postala prva slovenačka stolica te vrste prilagođena masovnoj proizvodnji.

Otvori na naslonu nisu bili samo dekorativan detalj. Omogućavali su bolju ventilaciju i smanjivali ukupnu težinu stolice, dok su savijeni nasloni za ruke doprinosili udobnosti i čvrstini konstrukcije. Upravo je ta kombinacija pažljivo osmišljene ergonomije, jednostavnosti i tehnoloških inovacija Reksu osigurala mesto među najvažnijim ostvarenjima industrijskog dizajna na ovim prostorima.

Njegova popularnost nije ostala ograničena na nekadašnje jugoslovensko tržište. Tokom decenija proizvedeno je više od dva miliona primeraka, a Reks je postao međunarodno prepoznatljiv simbol slovenačkog dizajna. O njegovom značaju govori i činjenica da se povezuje sa uglednim muzejskim zbirkama, među kojima se navode njujorški Muzej moderne umetnosti (MoMA), bečki Muzeums kvartir (MuseumsQuartier) i Danski muzej dizajna. Slovenački časopis Finanse (Finance) svojevremeno ga je proglasio drugim najvažnijim slovenačkim proizvodom 20. veka, odmah iza Elanovih skija.

Iza jedne od najpoznatijih stolica sa prostora bivše Jugoslavije stajao je dizajner čiji je profesionalni put bio jednako zanimljiv kao i njegovi proizvodi. Niko Kralj rođen je 1920. godine u Sloveniji, a arhitekturu je diplomirao 1952. godine. Nakon završetka studija zaposlio se u fabrici Stol Kamnik, odlučivši se za rad u industriji umesto neposrednog nastavka akademske karijere.

(Telegraf Biznis/Večernji list)