Znate li šta je islamsko bankarstvo, i zašto raste tolikom brzinom?

Foto: Shutterstock

Islamsko finansiranje jedan od najbrže rastućih sektora u globalnom finansijskom sistemu, posebno u uslovima globalne krize, kada raste interesovanje za alternativne forme i stilove investiranja. A svedoci smo da novu krizu najavljuju svi.

Kaže se obično da "gde prestaje logika klasičnog, nastupa logika islamskog bankarstva". Principi islamskog bankarstva se razlikuju od onih konvencionalnih. Oni, osim državnih, podrazumevaju pre svega poštovanje vere.

U brojnim slučajevima, ono što je zabranjeno vernicima, zabranjeno je i bankarima. Na primer, kao što musliman ne sme da konzumira alkohol, tako ni bankar ne sme da investira u proizvodnju alkohola. Kako po šerijatu novac ne predstavlja vrednost sam po sebi, zabranjeno je i "stvaranje novca od novca”, odnosno uzimanje kamate.

Zabranjene su kamate, igre na sreću, zarada od pornografije

Umesto toga, islamska banka i klijent ulaze u partnerski odnos i zajednički kupuju dobro ili investiraju u posao. Klijent banke, između ostalog, može da otkupljuje postepeno udeo u vlasništvu banke ili će banka, ako se radi o poslovnom ulaganju, sa klijentom deliti dobitak, ali i gubitak.

Islamskim bankama nije dozvoljeno ni špekulativno poslovanje, investicije moraju biti, koliko je to moguće, sigurne i oslobođene neizvesnosti, poslovanje je zasnovano na realnim, materijalnim vrednostima. Naravno, bankama koje posluju po propisima islama, nije zabranjeno da ostvaruju profit, samo im je zabranjeno da to čine putem naplate kamate.

Na ovaj način u svetu posluje više od 300 banaka, najvećim delom smeštenih u arapskim zemljama, ali i u SAD, Australiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Njihova aktiva neprekidno raste, i prema procenama stručnjaka, dostiže 1.800 milijardi dolara. Inače, ovakav način bankarstva je jedan od najpopularnijih fenomena 21.veka.

Foto: Shutterstock

Fenomen 21. veka

Sistem "halal finansiranja" počiva na nekoliko osnovnih premisa u kojima nema velikih tajni, ali ni zapadnjačkog interesnog manipulisanja.

Jedna od najvećih islamskih bankarskih grupacija na svetu je Al Rajhi Banking & Investment Corp, sa sedištem u Saudijskoj Arabiji. Uz rame su i Albaraka & The International Investor Dar-Al- Maal-Al-Islami, sa sedištem u Ženevi, kao i Kuvajt Finance House i Katar International Islamic Bank.

Prva banka ovog tipa osnovana je u Luksemburgu, 1978. - "Islamic Finance House", a zatim je otvoreno niz institucija koje posluju na istom principu u ostalim evropskim zemljama. Pored toga, neke zapadne konvencionalne banke obavljaju usluge na principima šerijata po potrebe svojih klijenata.

Ima li u Srbiji?

Jedina islamska banka u našem regionu je „Bosna Bank International” (BBI), čije je sedište u Sarajevu.

Dolazak prve arapske banke u Srbiju, Mirabank po svemu sudeći, nije značio i da ćemo u Srbiji upoznati principe islamskog bankarstva. Bar ne još uvek.

Imovina banaka usklađenih sa šerijatom porasla je za 8,05%, na 1656 triliona dolara tokom 2018.

Dominacija šireg regiona Bliskog Istoka i severne Afrike (MENA) potvrđena je na popisu deset najbrže rastućih institucija u godini s potpuno šerijatskim institucijama s više od 500 miliona dolara imovine.

Osam od deset njih smešteno je u široj regiji, a iranska Day bank vodi u uvećavanju imovine sa rastom od 103 odsto. Iran ima pet od 10 zajmodavaca u rangiranju, s britanskom bankom Gatehouse Bank, turskom Ziraat Katılım Bankası i Faisal islamic Bank i Farmers Commercial Bank, obe iz Sudana, koje su jedine institucije van regije MENA.

Iako je iranski islamski bankarski sektor najveći u svetu, i dalje je (možda jedinstveno) podložan spoljnim šokovima, a slaba regulatorna kontrola i centralna banka kojoj nedostaje nezavisnost predstavljaju dva izazova s ​​kojima se suočava.

I dok su iranske banke ostvarile rast u 2018. godini, uticaj svežih američkih sankcija, najavljenih u novembru 2018, verovatno će ugroziti sadašnji plasman na lestvici sledeće godine.

(Telegraf Biznis)