Projekat koji će nas vinuti među prve na svetu: Predstavljen plan za kopanje litijuma
Konačno je plan celog projekta Jadar ugledao svetlost dana. Izdvajamo vam nekoliko najvažnijih propratnih projekata i šta će sve vađenje litijuma doneti u selima oko Loznice.
Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" stavljen je na rani javni uvid koji će trajati do kraja godine.
Kako je navedeno u dokumentu, inicijativa za izradu Prostornog plana podneta je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u decembru 2016. od strane privrednog društva Rio Sava Exploration d.o.o. Beograd, kompanije koja posluje u okviru globalne rudarske korporacije Rio Tinto.
Početku izrade Prostornog plana prethodila su višegodišnja istraživanja minerala jadarita (natrijum-litijum-borosilikat), koji su geolozi Rio Sava Exploration pronašli u slivu reke Jadar i po kojem je ovaj jedinstveni mineral i dobio ime - piše u dokumentaciji.
Područje Prostornog plana obuhvata površinu od 293,91 kilometra kvadratna i ukupno 22 katastarske opštine na teritoriji grada Loznice (naselja Runjani, Lipnica, Bradić, Brnjac, Veliko Selo, Jarebice, Draginac, Simino Brdo, Cikote, Šurice, Stupnica, Slatina, Korenita, Gornje Nedeljice, Donje Nedeljice, Grnčara i Šor) i opštine Krupanj (naselja Kostajnik, Dvorska, Brezovice, Krasava i Cerova).
Ležište "Jadar" u kome je krajem 2004. godine otkriven do tada nepoznat mineral jadarit nalazi se u centralnom delu obuhvata Prostornog plana, i za sada je jedino mesto na kojem je pronađen ovaj mineral koji je nov za nauku, a predstavlja koncentraciju litijuma i bora. Na osnovu godišnjeg izveštaja za 2017. godinu globalne rudarske korporacije "Rio Tinto", procena resursa jadarita je izvršena samo za Donju jadaritsku zonu, na ukupno 136 miliona tona. Pored otvaranja eksploatacije jadarita, u okviru područja Prostornog plana, očekuje se obnavljanje proizvodnje antimona, kao i eksploatacija olovo-cinkane rude.
Projekat "Jadar", podsetimo, prema procenama će zaposliti 700 ljudi (do 400 u rudniku, na površini oko 100 i oko 200 radnika u održavanju), podrazumeva promenu namene režima korišćenja prostora, izgradnju objekata, saobraćajnica i infrastrukture, sprovođenje rudarskih aktivnosti, preradu rude, proizvodnju, deponovanje materijala i uspostavljanje mera zaštite na prostoru ukupne površine od oko 2030,64 hektara.
Prostor za realizaciju projekta je podeljen na nekoliko zona, na primer, u Zoni rudarskih aktivnosti biće izgrađena dva vertikalna okna za pristup rudnom telu, za ventilaciju rudnika i transport rude i rudarskog otpada na površinu. U rudniku će se primenjivati dve tehnike otkopavanja: konvencionalno bušenje i miniranje i mašinsko kontinualno otkopavanje.
Planirano je odlagalište otpadnog stenskog materijala kapaciteta oko 5,2 miliona metara kubnih unutar prve podzone.
Dalje, koncepcija razvoja na obuhvatu plana podrazumeva izgradnju novog putnog pravca Ruma-Šabac-Loznica, kao i izgradnju nove deonice Valjevo-Loznica u dužini od oko 13,75 kilometra. Projekcije ukazuju na generisanje približno 600 kamiona u dovozu i oko 1.400 kamiona u odvozu, na nedeljnom nivou, a preovladavaće kamioni kiperi.
Železnička infrastruktura predviđena projektom obuhvatiće rekonstrukcija postojeću regionalne pruge Ruma - Šabac - Rasputnica Donja Borina - državna granica - (Zvornik Novi) i izgradnju nove železničke pruge Valjevo – Loznica, koja će u jednom delu biti izmeštena, te je planirana gradnja više mostova radi premošćavanja novoprojektovanih regulisanih korita rečnih tokova, koji će se ukrštati sa izmeštenim delom trase pruge.
Planom je takođe predviđena i gradnja nedostajuće vodoprivredne i hidrotehničke infrastrukture - rezervoara na planiranim lokacijama i rekonstrukcija i modernizacija mreže i objekata. Ceo projekat možete pogledati i OVDE.
Mi smo bili u selima u kojima je otkriven litijum, a šta smo tamo zatekli, pogledajte u našem videu:
Video: Bili smo u selima koja leže na litijumu - naša budućnost je bela
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rastko
Zivi bili pa videli da ce SADA i gospoda da nam zavoli kopanje vise od svakog koji kopa ceo zivot.
Podelite komentar
Rastko
Sta cemo kad smo do juce svi mi kopali svako svoj nos jer nam se tako i moze i hoce pa litijum i ostala blaga koja imamo mozemo da kopamo samo u slucaju kada se nekom od nasih premilih dokonih pametnjakovica isprazni budjelar ili mu se javne da je pravi trenutak da ga tupe mase proglase jos pametnijim nego sto jeste.
Podelite komentar
Rastko
Moj i zivot sugradjana mojih godina ste procerdali odavno ali vas i vase dece niste nikad pa sto bi u ubuduce.
Podelite komentar