Činjenica je da nam ljudi odlaze, ali i da nam fale zanimanja poput kamiondžija

Za poboljšanje poslovne klime u Srbiji potrebno je, između ostalog, sprovesti strukturalne reforme, smanjiti poreske namete za privrednike, suzbiti sivu ekonomiju i korupciju, pojedonastaviti različite administrativne procedure i obrazovni sistem prilagoditi potrebama privrede, rečeno je na panelu u okviru konferencije Economist: Svet u 2020.

Predsednik UO NALED-a Vladimir Novaković, ukazao je da trend rasta zadovoljstva privrednika, i da je 2018. 42 odsto njih u anketi koju su sproveli ocenilo dobrim uslove poslovanja, a u januaru ove godine 45 odsto.

Kako je kazao, svaki drugi privrednik naglasio je da je zabeležio rast prihoda, a svaki četvrti pad.

- Najveći problem je što više od polovine smatra da su uslovi poslovanja loši, i treba još puno da uradimo da bi taj segment, odnosno poslovno okruženje bilo zadovoljavajuće - rekao je Novaković.

Ekonomska agenda koju bi privreda kandidovala za nerednu godinu u najvećoj meri bi se bazirala na merama koje direktno utiču na finasijsko polsovanje a tiču se se pre svega, poreske politike i neporeskih nameta, zatim smanjenje i pojednostavljenje administrativnih procedura, smanjenje korupcije, sive ekonomije, jačanje vladavine prava…, istakao je Novaković.

On je ukazao da je NALED identifikovao nekoliko ključnih oblasti u kojima je potrebno obezbediti velike pomake kako bismo obezbedili osetniji napredak u unapređenju uslova poslovanja.

To su suzbijanje sive ekonimije, razvoj eUprave, rešavanje pitanja imovine, reforma zdravstva, digitalizacija u poljoprivredi, zaštita životne srdine.

Član UO Americke privredne komore (AmCham) Vladimir Čupić (Atlantic Grupa) ukazao je da je poslovna klima u 2019. ocenjena kao nepovoljnija nego u 2018. i da dolazi do određenih pogoršavanja, a da su razlog tome reforme koje nisu spovedene, odnosno njihovo odlaganje.

- Ne očekujemo poboljšanje neposredno nakon januara 2020 - rekao je on i dodao da se u segmentu deviznog poslovanja nalazimo u osamdesetim i devedesetim godinama -

- Ključne stavke na koje ukazuju članovi AmCham i gde uskazuju nezadovoljstvo su unapređenje pravosuđa, smanjenje korupcije, predvidivost poreskog sistema, a nivo predvidivosti poreskog sistema mora da bude unapređen kako bi celokupna poslovna klima mogla da bude unapređena - rekao je Čupić.

Predsednica Saveta stranih investitora Jana Mikhailova kazala je da strateški izbor Srbije - članstvo u EU, pomaže i približava našoj zemlji strane investicije, kao i da su članovi tog Saveta zadovoljni makroekonomskom situacijom u Srbiji.

Digitalizacija, inovacije...

Foto: Pixabay

Kao jednu od prednosti kada je u pitanju poslovna klima u Srbiji, Mikhailova je navela digitalizaciju koja je učinila javnu upravu efikasnijom.

Istakla je da je za poboljšanje poslovne klime potrebno sprovesti i strukturalne reforme, privatizaciju javnih preduzeća, a za ubrzanje privrednog rasta Srbije, kako je navela, između ostalog potrebna je veća efikasnost, da se smanji korišćenje budžetskih sredstava za nešto što stalno troši, potrebno je investirati u obrazovanje, strukturne reforme, smanjenje birokratije.

- Potrebno je podsticati inovacije. Njihovo podsticanje može zaista da podstakne da Srbija brže raste privredno - kazala je Mikhailova i dodala da je u tom smislu važan i odnos između zaposlenih i poslodavaca i treba ga unaprediti.

Ističući da je investitorima najvažnija predvidivost poslovnog okruženja, Mikhailova kaže da između ostalog treba izmeniti i obrazovni sistem, odnosno prilagoditi ga potrebama privrede.

- Svet se menja brzo, ogroman broj radnih mesta će nestati, zato je potrebno biti prilagodljiv i učiti za nova radna mesta - dodala je.

Predsednik Nemačko - srpske komore Ronald Zeliger podsetio je da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju 60.000 ljudi, kao i da je polovina stranih firmi koje planiraju da dođu u Srbiju iz Nemačke.

Navodeći da je iz Nemačke 3,5 milijarde evra direktnih investicija u Srbiji, Zeliger kaže da je Jugoistočna Evropa Nemačkoj važnija od Rusije.

Ono što nedostaje u Srbiji, prema njegovom mišljenju, je motivisana, obrazovana radna snaga i to ne samo univerzitetski obrazovana.

U tom smislu podsetio je da je Nemačka zajedno sa Srbijom inicirala da se i u našoj zemlji uvede dualno obrazovanje i kazao da mnogi koji su prošli kroz takav sistem obrazovanja imaju uspešne karijere.

Navodeći da je u Srbiji još uvek visoka stopa nezaposlenosti, Zeliger kaže da sa druge strane postoji nestašica radnika u određenim oblastima i kao primer naveo vozače - kamiondžije.

Ne dolaze u Srbiju samo zato što je jeftinije

Foto-ilustracija: Shutterstock

On kaže da strani investitori ne dolaze samo u Srbiju jer je ovde jeftinije i zbog uštede u novcu, već i da osnuju porodice, sa kojima žele i hoće da žive ovde.

- I zato morate da obezbedite i vrtiće i zabavišta. Za bolju poslovnu klimu potrebno je voditi o svim potrebama ljudi koji rade. Bitno je ulaganje u ključne stvari radi privlačenja kvalitetnih radnika. Vlada treba da daje podsticaje i to za kvalitet života - kazao je Zeliger.

Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da privreda Srbije ovu godinu završava sa boljim pozicijama i rezultatima i da to što se makroekonomska stabilost ne dovodi u pitanje predstavlja dobar i jak signal za nju.

On je na konferenciji “Svet u 2020.” rekao da su važna četiri stuba održivog rasta- investicije, izvoz, visoke tehnologije i digitalna transformacija i ulaganje u ljude.

Predsednica Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji Danijela Fišakov kazala je da ta zajednica stranih investitora smatra da Srbija napreduje u poslovnom okruženju i navela da je poslednjih pet godina povećan broj investicija iz Slovenije u Srbiji.

Kako je kazala, da bi se unapredila poslovna klima, “privrednicima nikada nije dosta transparentnosti, sprovođenja zakona”, a potreban je i dijalog između države i privrede.

Prema njenim rečima, zemlje u regionu bi trebalo da naprave zajednički privredni prostor kako bi mladi ljudi ostajali u tim zemljama.

- Dobro je da se ode u inostrantsvo, steknu znanja, ali važno je da se mladi ljudi vrate u zemlje regiona, jer bez mladih, obrazovanih ljudi nema mogućnosti za privredni napredak - kazala je Fišakov.

Na kraju panela pročitani su rezultati ankete koji su na pitanje šta pravi najviše problema u srpskoj privredi pokazali da prisutni na panelu smatraju u većini da je to mešanje ekonomije u politiku - 54 odsto, nakon čega je povlašćen položaj stranih investitora - 38 odsto.

(Telegraf Biznis/Tanjug)