Referentna kamatna stopa NBS zadržana na 2,25 odsto, potrebna opreznost zbog geopolitike

Foto: A. Nalbantjan

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 2,25 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike, saopšteno je iz NBS.

Izvršni odbor je takođe usvojio Memorandum kojim je utvrđeno da ciljana stopa inflacije ostane na nivou od 3 procenta uz odstupanja od 1,5 procenata u oba pravca do kraja 2022. godine.

Iz centralne banke ističu da je međugodišnja inflacija na niskom i stabilnom nivou i da bi, prema novembarskoj centralnoj projekciji, do sredine naredne godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

- Posle toga, pod uticajem rasta agregatne tražnje, očekuje se postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja, koju bi trebalo da dostigne u srednjem roku -

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dodaje se da je da i dalje potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. NBS ocenjuje da su međunarodno finansijsko i robno tržište u velikoj meri pod uticajem neizvesnih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i usporavanja globalnog rasta.

Podršku globalnoj ekonomiji daju i monetarne politike vodećih centralnih banaka, Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi, što bi trebalo da pruži dodatni pozitivan doprinos globalnim finansijskim uslovima. Medhutim, neizvesno je koliko će se monetarna politika vodećih centralnih banaka u narednom periodu razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu, napominje se u saopštenju.

Neizvesno je, kažu iz NBS, i kretanje cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora na strani ponude i tražnje.

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući punoj koordinaciji mera ekonomske politike, što je rezultiralo smanjenjem interne i eksterne neravnoteže, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i adekvatnim nivoom deviznih rezervi naše zemlje.

- Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Rast bruto domaćeg proizvoda je u trećem tromesečju ubrzan i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 4,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine - podsećaju iz centralne banke.

Rastu BDP-a su, dodaje se, doprineli domaći faktori koji su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, a posebno rast investicija, koji je bio pod snažnim uticajem nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, i unapređenje poslovnog ambijenta.

Takode, rastu privredne aktivnosti doprineli su i povoljni uslovi finansiranja, čemu doprinosi i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima finansiranja. U prilog nastavku pozitivnih trendova na tržištu rada govori i pad stope nezaposlenosti u trećem tromesečju na 9,5 odsto, čime se ona prvi put našla na jednocifrenom nivou, zaključuje se u saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. januara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)