Referentna kamatna stopa NBS zadržana na 2,25 odsto, potrebna opreznost zbog geopolitike

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 2,25 odsto.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, kao i dosadašnje ublažavanje monetarne politike, saopšteno je iz NBS.

Izvršni odbor je takođe usvojio Memorandum kojim je utvrđeno da ciljana stopa inflacije ostane na nivou od 3 procenta uz odstupanja od 1,5 procenata u oba pravca do kraja 2022. godine.

Iz centralne banke ističu da je međugodišnja inflacija na niskom i stabilnom nivou i da bi, prema novembarskoj centralnoj projekciji, do sredine naredne godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

- Posle toga, pod uticajem rasta agregatne tražnje, očekuje se postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja, koju bi trebalo da dostigne u srednjem roku -

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dodaje se da je da i dalje potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. NBS ocenjuje da su međunarodno finansijsko i robno tržište u velikoj meri pod uticajem neizvesnih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i usporavanja globalnog rasta.

Podršku globalnoj ekonomiji daju i monetarne politike vodećih centralnih banaka, Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi, što bi trebalo da pruži dodatni pozitivan doprinos globalnim finansijskim uslovima. Medhutim, neizvesno je koliko će se monetarna politika vodećih centralnih banaka u narednom periodu razlikovati od očekivanja tržišta, što bi moglo da utiče na tokove kapitala prema zemljama u usponu, napominje se u saopštenju.

Neizvesno je, kažu iz NBS, i kretanje cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, s obzirom na složen uticaj brojnih faktora na strani ponude i tražnje.

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući punoj koordinaciji mera ekonomske politike, što je rezultiralo smanjenjem interne i eksterne neravnoteže, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i adekvatnim nivoom deviznih rezervi naše zemlje.

- Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Rast bruto domaćeg proizvoda je u trećem tromesečju ubrzan i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 4,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine - podsećaju iz centralne banke.

Rastu BDP-a su, dodaje se, doprineli domaći faktori koji su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, a posebno rast investicija, koji je bio pod snažnim uticajem nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, i unapređenje poslovnog ambijenta.

Takode, rastu privredne aktivnosti doprineli su i povoljni uslovi finansiranja, čemu doprinosi i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima finansiranja. U prilog nastavku pozitivnih trendova na tržištu rada govori i pad stope nezaposlenosti u trećem tromesečju na 9,5 odsto, čime se ona prvi put našla na jednocifrenom nivou, zaključuje se u saopštenju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. januara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)