Spas u poslednji čas? Komšije smislile izum koji plastiku iz mora pretvara u bio dizel
Od 1. januara ove godine zvanično je počela zabrana upotrebe plastičnih kesa kojih će, prema prognozi, do 2050. biti više nego riba u morima i okeanima. Kada je reč o ekološkim temama, plastika je u poslednje vreme konstantno u prvom planu, ali nauka radi na pronalasku rešenja.
Naučnici iz Hrvatske i Italije razvili su uređaj koji plastični otpad iz mora pretvara u bio dizel. Ovaj projekat, pod imenom "MarGnet", vredi 600.000 evra, i većinski se finansira iz EU fonda. Kako navodi portal "Morski HR", rastući turizam u ovim zemljama doveo je do toga da količina morskog otpada svako leto poraste za 40 odsto. Prema rečima direktorke edukativnih programa iz Instituta "Plavi svet", Jelene Baste, ovaj revolucionarni uređaj na ekološki način obrađuje plastiku iz voda, a široj javnosti će biti prikazan u maju u Veneciji, i u septembru u Lošinju.
Inovativno je to što u ovom procesu morski otpad ne treba čistiti od bioloških komponenti, a zbog efektivnosti i ISO standarda – u goriva se dodaju aditivi. Prototip radi na principu pirolize na niskim temperaturama koja topi plastiku – i razgrađuje je u gorivo. Od 100 kilograma otpada dobije se 20 do 30 litara bio dizela. Uslov za to je pravi pogon. A kako će to izgledati?
- Uoči demonstracije počeće mapiranje morskog dna akustičnim uređajima. Svaki predmet na morskom dnu odašilje svoje talase po kojima se zna oblik i tačna lokacija otpada, kaže Dražen Lizačić iz "Plavog sveta", koji je već organizovao prikupljanje otpada u tri lošinjske uvale.
Podsetimo se, "Telegraf" je letos pisao o Sargaškom moru smeštenom unutar Atlantskog okeana koje je do pre nekog vremena slovilo za najčistije na svetu, jer se kristalno jasno moglo videti do dubine od 60 metara. Ipak, ekolozi su u njemu nedavno našli ogromnu mrlju plutajućeg otpada: smeće koje je došlo od zapadne obale Afrike do istočne obale SAD. Dobar deo tog đubreta čini mikroplastika, koja završava u škrgama i želucima morskih životinja.
(Telegraf Biznis/Morski HR)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dixi
Vecu stetu i vecu kolicinu ima plasticna ambalaza a sve zivo se pakuje u plastiku.Mlecni proizvodi koji se naj vise trose su u plasticnoj ambalazi Voda u plastici razna pica u plastici igracke od plastike itd...a nama kao problem kese !?!?
Podelite komentar
FANTOM
Ništa ne razumem? Odakle kese u morima i okeanima? Pa nisu kese krive što ih bilmezi potapaju. Ostavite kese a bilmeze u okeane i nahraniti ajkule, mada bojim se da će pre uginuti od njihovog zdravog tela puno hemije i droge nego od kesa.
Podelite komentar