Predlog zakona o poreklu imovine u skupštinskoj proceduri: Ko ne prijavi, evo šta mu "sleduje"

Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ušao je u skupštinsku proceduru i mogao bi uskoro da se nađe pred poslanicima.

Predlogom zakona uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog zakona.

Teme za vas

"Uvećanje imovine" predstavlja pozitivnu razliku između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju u odnosu na početak određenog perioda, a "nezakonito stečena imovina" predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način.

Prema predlogu, teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizičkog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

U Poreskoj upravi formiraće se posebna jedinica za obavljanje ovih poslova, a svi državni organi, kao i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, bice dužni da im dostavljaju tražene podatke.

Ako se u postupku utvrdi da činjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza pokreće se i vodi po službenoj dužnosti, a sastoji se od prethodnog postupka i postupka kontrole i utvrđivanja posebnog poreza.

Kako se navodi u predloženom rešenju, jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, na način propisan zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra.

U postupku kontrole utvrđuje se nezakonito stečena imovina fizičkog lica i njena vrednost.

Osnovica posebnog poreza utvrđuje se u vrednosti nezakonito stečene imovine, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.

Vrednost nezakonito stečene imovine se revalorizuje indeksom potrošačkih cena od poslednjeg dana kalendarske godine za koju je utvrđena nezakonito stečena imovina do dana donošenja rešenja o posebnom porezu.

Kada je reč o stopi posebnog poreza, jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu.

Sva lica koja u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza dođu do podataka u vezi sa tim postupkom dužna su da čuvaju te podatke kao profesionalnu tajnu.

Između ostalog, u predlogu zakona se navodi da će se novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do dva miliona dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje na zahtev Jedinice Poreske uprave ne dostavi podatke kojima raspolaže, preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, a fizičko i odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, lokalnim samoupravama od 50.000 do 150.000 dinara.

Takođe, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.

(Telegraf.rs/Tanjug)