Nemački mediji: Rusija i Turska kontrolišu energetsku budućnost Balkana, EU gubi uticaj

Foto: Profimedia

Povodom puštanja gasovoda Turski tok u rad, čiji će jedan krak ići i do Srbije, nemačka štampa ocenjuje da Turska želi da postane energetsko raskršće, kao i da će gasovod povećati postojeću zavisnost od ruskog gasa.

Nemački Zidojče cajtung navodi da je Turski tok sagradio Gasprom - za ruski gas koji za sada teče u Tursku, i dodaje da će novi gasovod tamo povećati već postojeću zavisnost od ruskog od gasa. Dalje objašnjavaju da bi jedna druga, skoro gotova cev, trebalo da potom isporučuje ruski gas preko Bugarske i Srbije - u Evropu.

Teme za vas

"Srpski predsednik Aleksandar Vučić i bugarski premijer Bojko Borisov su takođe bili pozvani na ceremoniju u Kongresnom centru u Istanbulu. I Bugarska želi da postane energetsko raskršće i zato, kao i Srbija, prihvata zavisnost od Rusije", piše ovaj list, uz komentar da su Turska i Rusija na Balkanu rivali, koji se nadmeću za uticaj.

Foto: Printscreen

Gasovod je komentarisao i novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens koji ističe da "izolovano i kratkoročno gledano, povezivanje sa Turskim tokom može biti od prednosti za zemlje regiona. No, da Moskva i Ankara time dobijaju pristup delu energetske bezbednosti u krhkom svetu malih država Jugoistočne Evrope".

Martens dalje navodi da to nisu umirujući izgledi za EU, čiji se uticaj smanjuje i zato što perspektiva članstva u EU nije više kredibilna otkako je Francuska prošle godine stavila veto na pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. On ocenjuje da će EU, Berlin i Pariz u Jugoistočnoj Evropi sve više dospevali u drugi plan, ako ne budu igrali aktivnije.

U istom listu se ocenjuje da se posebno jasno u Srbiji pokazuje povećanje uticaja, koji sa novim projektom Rusija i Turska dobijaju pred kućnim pragom Evropske unije. Dodaje se da u Srbiji ruski energetski koncern Gasprom može da nastavi sa učvršćivanjem svog vodećeg položaja priključivanjem srpske mreže gasovoda na Turski tok.

Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, rekao je da su se u Srbiji između usklađenosti sa evropskim pravom i kontrole na srpskom gasnom tržištu, očito odlučili za ovo poslednje.

(Telegraf Biznis/Tanjug)