• 52

"Promašujemo poentu, niko u Evropi ne zahteva da kese budu biorazgradive, istina je mnogo drugačija"

Proizvođačima plastičnih kesa drastično je smanjen promet, dok pojedini koji prave i biorazgradive još ne mere efekte. Sve je, kažu za naš portal, brzo i pogrešno postavljeno. Cilj je ograničiti, ne i zabraniti plastiku

  • 52

Odluka o zabrani upotrebe plastičnih kesa u Beogradu tek što je stupila na snagu, odmah je izazvala i brojne dileme, pa i probleme, kao da prethodnih meseci kada je na snazi bila naplata plastičnih kesa, nije bilo prostora za prilagođavanje, ili bar upoznavanje s pravilima. Zbog toga se u ovom trenutku piše i novi pravilnik koji će definisati koje sve to kese mogu da budu u trgovinama, a u međuvremenu je najglasnija rasprava da li su nam biorazgradive gore od prethodnih skroz plastičnih.

Proizvođači istih misle da se u ceo proces ušlo malo prebrzo pa se na tom putu negde izgubila i poenta  - ne treba zabraniti kese, već ograničiti njihov broj.

Viktor Grujić, vlasnik kompanije Polipak koja proizvodi sve vrste kesa i jedan je od glavnih dobavljača za velike trgovce u Beogradu, a i šire, govori za Telegraf Biznis gde su oni kao industrija u celoj ovoj priči.

Prvo, da li se već na proizvodnju oseća uvođenje biorazgradivih kesa u upotrebu.

- Ne možemo još da procenimo efekte jer je još kratak vremenski period. Generalno, ako bude nekog smanjenja u Srbiji mi ćemo to nadomestiti izvozom, jer izvozimo u 10, 12 zemalja Evrope gde nikakvih ograničenja nema kada je reč o plastičnim kesama - kaže nam Grujić.

Biorazgradivost nije glavna poenta

Plastične, papirne, biorazgradive kese i cegeri

Foto: Shutterstock

Ono u šta jeste siguran je to da insistiranje na biorazgradivosti, nije glavna poenta.

- Potenciranje onoga što bi trebalo da se ostvari, u smislu plastičnih kesa treba da bude smanjenje potrošnje i višekratno korišćenje. Sama Evropa i njene direktive podrazumevaju da treba bude smanjenje potrošnje kesa od 15 do 50 mikrona.

Evropska direktiva koja se tiče plastičnih kesa izuzima ograničenja kesa ispod 15 mikrona (to su ultralake kese, za voće i povrće, jer ne postoji alternativa). Te kese od 15 do 50 mikrona su one koje smo imali do juče, pre ove uredbe u marketima, srednje debljine. A takođe, ne zahteva se smanjenje potrošnje kesa preko 50 mikrona, a to je ono što sada imate u Maksiju od 9 dinara -  objašnjava on.

Prema njegovim rečima, kese treba da budu deblje kako bi ih potrošači koristili više puta i kako bi se na taj način smanjio njihov broj, odnosno količina kesa.

Nigde u Evropi, ističe, niko ne zahteva da te kese budu biorazgradive. Ograničenja koja se odnose na kese od 15 do 50 mikrona odnosi se na sve vrste materijala, bez obzira da li je reč o običnoj ili nekoj drugoj plastici.

- Poenta cele priče treba da bude na višekratnom korišćenju. Evropa traži da se u tim kesama troše plastični materijali kako bi se pospešila industrija recklaže. Nigde se akcenat ne baca na biorazgradivost, kompostnost i slično - kaže on.

Činjenica je, napominje, da ukoliko bismo mesecima koristili samo ceger, potrošili bismo sve kese,  i vratili bismo se u radnju da bar kupimo one za đubre.

- Faktički, svelo bi se na isto. Evropa traži da se smanji samo količina tako što će kese biti deblje, i koristiti  više puta - dodaje.

Plastične kese bolja ambalaža od svega ostalog

Plastične, papirne, biorazgradive kese i cegeri

Foto: Shutterstock

Grujić podseća na istraživanja u EU,  a koja su pokazala su da su plastične kese najbolja ambalaža, a da sve ostale vrste ambalaže imaju gori uticaj na životnu sredinu, počev od biorazgradivih, kompostnih kesa do običnih cegera.

On navodi podatak iz istraživanja, da bi papirnu kesu trebalo koristii 42 puta da bi imala efekta na životnu sredinu, a nju kako kaže Gurjić, ne možete da koristite ni dva puta.

- Ceo koncept svega ovoga trebalo bi da bude malo drugačiji. Da se insistira na višekratnoj upotrebi, da budu deblje. Naravno time i skuplje, ljudi će ih onda manje kupovati -

On se zalaže za to da kese budu od obične plastike kako bi mogle da se recikliraju.

- Biorazgradive, i ove od kao skroba,  njih vrlo teško možete da sakupite i da reciklirate. Obična plastika da, ali da se koristi na odgovoran način - savetuje on.

Na pitanje šta će, kao proizvođač preduzeti uskoro, kada na snagu stupi i novi pravilnik, kaže:

- Novi pravilnik bi trebalo da omogući da se kese prave od obične plastike, biorazgradive plastike i kompostne. Sve te vrste plastike moraju da budu preko 50 mikrona. Sada u beogradskoj uredbi imate samo biorazgradivu plastiku, ali  ne i običnu i kompostnu. A nema toga da se smanji upotreba ovih manjih od 50 mikrona.  I treba dozvoliti da se troše razne vrste plastike. Ne treba insistirati na svojstvima biorazgradivosti - kaže Grujić.

Ne misli da će novi pravilnik da nametne nove vrste materijala koje će skroz zameniti plastiku. Svestan je da do nekih promena mora da dođe. Ipak, to nije jedino o čemu bi trebalo zajedno da brinemo:

- Mi kao proizvođači moraćemo da se prilagodimo tome što država traži. Neke promene idu teže, neke lakše. Ne smatram da će nam neko naturiti neke nove vrste materijala, koje će skroz zameniti plastiku jer to ne bi bilo u redu.

Imamo Petrohemiju u Pančevu koja je proizvođač običnog polietilena, obične plastike, koja je jedno od strateških preduzeća u Srbiji. Ne mislim da bismo išli protiv sopstvenih interesa i da uvodimo neke nove materijale koje ćemo da uvozimo na kraju.

Oni, kao dobavljači za sve kese, i nove i stare, nemaju probleme u zemljama okruženja.

- Ne bi ni ovo u Srbiji bila neka katastrofa za nas lično. Ima raznih natpisa u štampi. Na primer Tajland zabranio plastične kese. Ja pogledam i vidim da nije, nego je ograničio upotrebu onih ispod 36 mikrona -

Objašnjava da je i jedno i drugo plastična kesa. Kako to slikovito kaže, sve vrste biorazgradive plastike, na primer sa aditivma se "cepkaju", kompostna (od skroba) nije razgradiva u prirodi. Nju je, navodi, neophodno sakupljati i odneti u pogon za kompostiranje.

Pri tom, ističe, mi još nemamo takav pogon.

Cene nisu digli proizvođači kesa, već trgovci

Plastične, papirne, biorazgradive kese i cegeri

Foto: Shutterstock

- Uostalom, ako već uspete da je sakupite bolje je da reciklirate nego kompostirate, jer reciklažom dobijate novu vrednost, a kompostiranjem ne. Jednostavno, treba da prepišemo dobre prakse -

Suština je, napominje, da svi svetski gradovi i države koji se bave ovom temom, kažu da "može da se koristi kakva god, samo da se ograniči".

O cenama nerado govori, jer napominje da su otkako su uvedene, nove kese od preko 50 mikrona poskupele preko noći za nekoliko puta.

- Videćemo kako će uticati na nas. Nismo mi povećali cene, već trgovci. Oni su ih povisili jer su deblje. A s druge strane, zašto bi neko bacio kesu koja ga košta 9 dinara - ističe.

Na pitanje šta to trgovci traže i kakvi su njihovi zahtevi priča:

- Sarađujemo sa svim velikim trgovinskim lancima u Beogradu. Pravimo kese koje su i trenutno na kasi. Svi zahtevi trgovaca su različiti, ali su uglavnom da te kese budu iznad 50 mikrona, a za voće ispod 15 mikrona kako i traži beogradska uredba, koja je prepisana od Evrope. S tim što u Evropi niko ne traži da te kese budu biorazgradive - kaže nam Grujić.

Činjenica je i to da uredba proizvođačima smanjuje promet.

- Ne volim što meni neko smanjuje proizvodnju, s druge strane ja ako ne mogu da nađem drugo tržište, negde u Evropi, ne bi trebalo ni da radim - kaže.

Veruje da će se Uredba proširiti i na Srbiju, a da će mali proizvođači koji ne budu mogli da se prilagode i koji ostanu bez mogućnosti - da se zatvore.

- Veći će se prilagoditi, ili preorijentisati, preći na izvoz. Generalno, ja podržavam ideju, mi jesmo deo Evrope, i kao prozvođač želim dobro svojoj zemlji. Ali da se ne zabrane kese, nego odgovorno koriste - još jednom ponavlja.

On ukazuje i na lobističke grupe, o kojima bi trebalo voditi računa kada se sve činjenice uzimaju u ozbir.

Šta kažu istraživanja - da li je zabrana plastike zapravo greška?

Istraživanja mnogih zemalja EU, između ostalog i dansko na koje se Grujić poziva, ali i tek objavljeno britansko, ukazuju da je za sredinu možda ipak najbolja plastična kesa, kao i to da se kompanije okreću drugim materijalima za pakovanje koji bi potencijalno mogli da budu još gori po okolinu.

Na primer, staklene flaše mnogo su teže od plastičnih pa njihov transport dovodi do više zagađenja. Proizvodnja i upotreba papirnih kesa obično dovodi do više emisije ugljenika od plastičnih - i mnogo je teže da se opet upotrebe.

Više supermarketa, na primer, prodaje više pića u obloženom kartonu, pod pretpostavkom da ovakva pakovanja mogu da se recikliraju. Zapravo, u Velikoj Britaniji postoje postrojenja koja mogu da recikliraju jednu trećinu posuda od obloženog kartona koji su u opticaju.

Trgovci brinu da bi ta konfuzija mogla da ugrozi životnu sredinu, bilo da ljudi stavljaju kompostivnu plastiku sa običnom plastikom, ili je bacaju, sa pogrešnom pretpostavkom da će se razgraditi kao kora jabuke.

Kakve vrste plastike postoje?

Na osnovu svojstva biorazgradivosti, plastični materijali mogu podeliti u četiri grupe:

1. Bioplastika sa bio-osnovom koja nije biorazgradiva (polietilen (PE) ili polietilenterftelat (PET) koji se dobijaju iz šećerne trske, banane i drugih biljaka,  ali poseduju ista svojstva kao i konvencionalno dobijeni iz nafte

2. Bioplastika sa bio-osnovom koja je potpuno biorazgradiva (polilaktid (PLA), polihidroksialkanoat (PHA), termoplastični skrob)

3. Bioplastika koja se dobija iz fosilnih izvora, ali je biorazgradiva (polibutileneadipattereftalat (PBAT), polikaprolakton (PCL)

4. Konvencionalna plastika dobijena iz fosilnih goriva, tako da ne poseduje ni bio-osnovu, niti je biorazgradiva, (gorenavedeni polietilen (PE), polipropilen (PP) i slično).

(Vesna Bjelić/v.bjelić@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • mikac

    Resenje je jednostavno, uvesti akcize na palsticne kese i ostalu plasitku. ova sredstva upotrebiti iskljucivo u ekologiju.

  • Sallee

    Novac od naplate kesa treba usmeriti u ekologiju.

  • Раднаскела

    Ја не могу да верујем да људи и даље због неких својих ситних, себичних потреба подржавају било какву пластику! Да ли ви видите планету?! Да ли видите на шта нам личи земља?! Да ли знате да се сва та пластика на крају помеша са храном и водом?! Ко је крив када вам најмилији умиру од рака? О томе не размишљате, него о томе у чему ћете да носите робу из продавнице? Па пластика се за те ствари није ни користила до пре 50 година и шта?! СВУ ПЛАСТИКУ ЗА АМБАЛАЖЕ ЗАБРАНИТИ ПОД ХИТНО, иначе наши унуци неће имати где да живе!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke