"Trgovcima je ekologija izgovor, a na kesama se maržiraju i do 300 odsto": Kako izbeći fijasko?

"Neuništive" kese jedan od vodećih činilaca zagađenosti planete Foto: Shutterstock

Posle odluke o izbacivanju plastičnih kesa iz trgovina, čekamo novi pravilnik koji bi trebalo da definiše koje sve kese, odnosno koja vrsta plastike može da se koristi u proizvodnji istih. U međuvremenu, proizvođače kesa govore za Telegraf Biznis gde su oni kao industrija u celoj ujdurmi - plastične  vs. biorazgradive kese.

Proizvođači za naš portal kažu da se u ceo proces ušlo malo prebrzo pa se na tom putu negde izgubila i poenta  - ne treba zabraniti kese, već ograničiti njihov broj.

Teme za vas

Naš prvi tekst je izazvao veliku reakciju u industriji, ne stajemo, idemo dalje.

Dušan Stevanović, vlasnik kompanije Medipak i ujedno predsednik Udruženja Plastičara Srbije misli da je uredba o totalnoj zabrani plastičnih kesa ishitrena. 

- Pompezno je najavljena. Jedna takva odluka nije loša, ali je pogrešno predstavljena, i uopšte nije konsultovana struka, niti proizvođači koji su defakto najstručniji za proizvodnju i preradu poeltilena, ali i drugih plastičnih materijala. Pored toga, nisu konsultovali ni Tehnološki fakultet u Novom Sadu, niti stručnjake za polimere - kaže nam Stevanović.

On podseća na prvobitnu odluku, koja je doneta 2018. godine, a koja je bila katastrofalna za sve proizvođaće. Bila bi, dodaje, i za trgovce da je ostala u toj verziji. Prema njegovim rečima, jednostavno je bila neprimenjiva.

- Verovatno da su uvideli da je to nerealno i neprimenjivo, pa je u poslednjoj nedelji avgusta doneta odluka gde je ova prva ublažena i dovedena u realne okvire. I sada je primenjana od prvog januara - objašnjava.

Višekratne kese će podeliti otkaze

Podaci ukazuju na to da bi bila isplativa po životnu sredinu, papirna kesa bi trebalo da se koristi 42 puta Foto: Shutterstock

Na pitanje kako će ona odraziti na poslovanje proizvoođača, kaže da, sudeći po trenutno dostupnim podacima, može i da se nasluti.

- Svi proizvođači imaju pad od minimum 30 odsto u toku prošle godine. Odnosno, otkako su trgovci krenuli samoinicijativno pod izgovorom ekologije, da naplaćuju plastične kese. Sada će doći do dodatnog pada, jer su ove nove - višekratne, znači manje će se uzimati, to će dodatno oboriti plasman proizvođača kesa, a to automatski znači i smanjenje radnih mesta - ističe Stevanović.

Njemu smeta kada se u javnosti pominje floskula "tzv. biorazgradive kese", zbog pravilinika koji je na snazi, a prema kome se vrši atest za trenutno dostupne kese, odnosno okso biorazgradive. Ipak, njihova upotreba neće moći u potpunosti da nadomesti zaradu od plastičnih.

Međutim, kao i njegov kolega koji je govorio za naš portal, kaže da treba uzeti u obzir činjenicu koja se ne prenosi pravilno, a to je da EU ne brani nego traži da se kese racionalno troše.

- Dezinformacija je da ih zabranjuje. Nove kese moraju da budu debele, višekratno da se upotrebljavaju. Mi smo svesni da do nekih ograničenja mora doći. EU samo želi da se racionalno kese upotrebljavaju. Pogrešno je plasirano "Evropa zabranjuje plastične kese". Ona želi da se višekratno koriste i da se recikliraju. Sve drugo je budalaština - objašnajva Stevanović.

Pri tom, ističe, što je cena kesa viša, smanjuje se promet, a dalje to neće osetiti samo proizvođači, već i građani Srbije.

Trgovci se maržirali i 300 odsto!

- Za njih će kesa prvo biti skuplja. Hteli ne hteli neku će morati da kupe (zamrzavanje hrane, otpad, smeće...) Nemoguće je za savremeni način života, a suludo je zabraniti plastiku. Plastika je funkcionalan materijal, koji je vrhunski, ako se upotrebljava kako treba. Za razliku od svega, ima fantastičnu osobinu da može da se pere i odmašćuje, i može da se reciklira više puta.

Upravo je cena kesa koja se podigla preko noći, nešto zbog čega su građani negodovali prethodnih dana i nedelja. Ipak, nju trenutno, čini se, dižu samo trgovci.

- Cena proizvođača ka trgovcima nije podizana, cena je smanjena. Cene su podizali trgovci - kaže Stevanović. Na pitanje koliki je taj procenat bio dodaje da je diskutabilno jer postoji više dimenzija kesa, a svaki trgovac različito traži.

Tako su pojedini trgovci iskoristili situaciju pa su se za kese koje u nabavci koštaju od 80 para do tri dinara, maržirali  za 50 - 60 odsto, a neki i 200 - 300 odsto.

- Neko je stavio maržu 50 odsto, to i mogu da razumem, ali ne mogu da opravdam. To im je do juče bio trošak koji su ukalkulisali u cene. Nijedan trgovac nije kesu poklanjao, samo ih uračunao u cenu hleba, mleka, čokolade, detardzenta...- navodi.

Plastična kesa je jedini proizvod na koji se plaća eko taksa

Tako su se proizvođači plastičnih kesa ni krivi ni dužni, kako kaže Stevanović, našli u katastrofalnoj situaciji.

- Prvo, teži se smanjenju otpada, a mi ne pravimo otpad, već recikliramo čak i džakove u kojima nam dolazi roba. Dalje, mi jedini po P.S. radimo. Plastična kesa je jedini proizvod u Srbiji za koji proizvođači plaćaju eko taksu. Ni za jedan drugi plastični proizvod se ne plaća ekološka taksa. I kese su centralna tema. Strašno. Nije fer, nije istina, nije korektno - rezigniran je Stevanović.

On se osvrnuo i na tvrdnje da su kompostne kese možda najbolje rešenje. A tu, dodaje, nastupaju lobisti.

- Za te vrste kesa kažu da su od prirodnih materijala jer imaju skrob, to je tačno, ali donekle. Prećutkuje se da taj materijal u sebi ima 50, 60 klasične plastike, a 40 odsto skroba. Te kese u priordi kada se nekontrolisano bacaju, neće nikada da razgrade. Dakle, nije pitanje kada - neće nikada. One se razgrađuju u samo strogo kontolisnaom industrijskom postrojenju za kompostiranje. A mi ga nemamo, najbliže je u Padovi - kaže nam Stevanović.

Nova kesa koštaće 25 dinara

On upozorava i na to da za uvođenje kompostnih kesa Srbija nema proizvođača za sirovinu, dok za poletilen ima - Petrohemiju Pančevo, za koju se trenutno traži strateški partner.

Navodi da bi jedna kesa biopolimera, odnosno skroba, koštala 25 dinara u maloprodaji.

- To bi prema svim aspektima i za proizvodnju, potrošača, proizvođače, kao i za budžet države bio totalni delirijum i fijasko. Masakr - kaže Stevanović.

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)