U Dragačevu ima preko 100 ćumurana i ne koriste se samo za roštilj
Ovaj posao nije nimalo lak, ali tradicija se kod Dobrosavljevića prenosi sa koleno na koleno
Male zidane kuće koje se puše i miris dima koji se širi, ono je što će vas zateći ako prođete kroz Dragačevo. U ovom delu zapadne Srbije i dalje opstaje stari zanat i brojni domaćini ne odustaju od kaljenja ćumura.
- Ćumurane su se nekad pravile od blata, a kasnije od cigle. Zidaju ih majstori koji prave hlebne furune i kako bi se izgradile potrebno je maksimalno pet dana. Iako se širom Srbije sve ređe može videti dim iz ćumurana, u našim selima ih ima preko stotinu - rekao je Savo Dobrosavljević iz Vučkovice koji se već godinama bavi proizvodnjom ćumura.
Ovaj posao nije nimalo lak, ali tradicija se kod Dobrosavljevića prenosi sa koleno na koleno. Svaka peć građena je u krug i ima svoj temelj i krov.
- Ćumurana se puni drvima do vrha, zatim se pali vatra i proces sagorevanja traje do sedam dana. Pošto nema velike koncentracije kiseonika, dolazi do tinjanja i drvo se pretvara u ćumur. Svaka peć ima svoje luftove i kad se na njima pojavi žar, znamo da je proces završen. Tada se dodaje oko 100 litara vode, tako stoji šest sati i dolazi do kaljenja, posle se kupi u vreće i prodaje - priča Savo za RINU.
Ovaj dragačevski domaćin tri puta mesečno pali ćumuranu i kaže da je za proizvodnju najbolje bukovo drvo jer je najčistije. Tako da, prema njegovim rečima, nema mesta zabludama da roštilj na ćumur nije zdrav.
- Nadležne inspekcije su dolazile u proveru i nisu pronašli nijedan element koji bi pokazao da proizvodnja ćumura ne ipunjava sve potrebne standarde. O ukusu nema potrebe ni govoriti jer se zna da je meso pečeno na roštilju daleko najukusnije. Pored što se koristi za roštilj, ćumur se čak koristi za filtriranje vode - priča ovaj Dragačevac.
Iako su ruke i odeća često crni od vatre i drveta, proizvodnja ćumura jeste posao od kog može vrlo lepo da se zaradi. Iz Dragačeva ova sirovina ide za čitav svet.
- Izvozi se za Nemačku, Grčku, Norvešku, ali i Ameriku. Posla ima, samo ko hoće da radi jer je vrlo teško naći vredne radnike - zaključio je Savo.
(Telegraf.rs/Rina)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.