U Dragačevu ima preko 100 ćumurana i ne koriste se samo za roštilj
Male zidane kuće koje se puše i miris dima koji se širi, ono je što će vas zateći ako prođete kroz Dragačevo. U ovom delu zapadne Srbije i dalje opstaje stari zanat i brojni domaćini ne odustaju od kaljenja ćumura.
- Ćumurane su se nekad pravile od blata, a kasnije od cigle. Zidaju ih majstori koji prave hlebne furune i kako bi se izgradile potrebno je maksimalno pet dana. Iako se širom Srbije sve ređe može videti dim iz ćumurana, u našim selima ih ima preko stotinu - rekao je Savo Dobrosavljević iz Vučkovice koji se već godinama bavi proizvodnjom ćumura.
Teme za vas
Neverica: Ko može Leskovčanima da zabrani roštilj na ćumur?
Roštilj na ćumur izaziva tešku bolest zbog čega se i od Srbije traži da ga zabrani
Ovaj posao nije nimalo lak, ali tradicija se kod Dobrosavljevića prenosi sa koleno na koleno. Svaka peć građena je u krug i ima svoj temelj i krov.
- Ćumurana se puni drvima do vrha, zatim se pali vatra i proces sagorevanja traje do sedam dana. Pošto nema velike koncentracije kiseonika, dolazi do tinjanja i drvo se pretvara u ćumur. Svaka peć ima svoje luftove i kad se na njima pojavi žar, znamo da je proces završen. Tada se dodaje oko 100 litara vode, tako stoji šest sati i dolazi do kaljenja, posle se kupi u vreće i prodaje - priča Savo za RINU.
Ovaj dragačevski domaćin tri puta mesečno pali ćumuranu i kaže da je za proizvodnju najbolje bukovo drvo jer je najčistije. Tako da, prema njegovim rečima, nema mesta zabludama da roštilj na ćumur nije zdrav.
- Nadležne inspekcije su dolazile u proveru i nisu pronašli nijedan element koji bi pokazao da proizvodnja ćumura ne ipunjava sve potrebne standarde. O ukusu nema potrebe ni govoriti jer se zna da je meso pečeno na roštilju daleko najukusnije. Pored što se koristi za roštilj, ćumur se čak koristi za filtriranje vode - priča ovaj Dragačevac.
Iako su ruke i odeća često crni od vatre i drveta, proizvodnja ćumura jeste posao od kog može vrlo lepo da se zaradi. Iz Dragačeva ova sirovina ide za čitav svet.
- Izvozi se za Nemačku, Grčku, Norvešku, ali i Ameriku. Posla ima, samo ko hoće da radi jer je vrlo teško naći vredne radnike - zaključio je Savo.
(Telegraf.rs/Rina)
Povezane vesti
"Života ima i van prestonice": Rođena Beograđanka otišla na selo, razvila biznis i nije se pokajala
Gazda Mlađa kuva najjeftiniju kafu u Srbiji: Na kašičici ne štedi, a uz nju služi kiselu vodu i slatko
Izgradnja novog postamenta za spomenik koji su srušili Kinezi pri kraju: Biće pomeren za 100 metara
Dragačevo dobija novu industrijsku zonu na 30 hektara: Miloš Veliki dovodi investitore u Srbiju
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Povlači se poznati lek s tržišta: Nema koristi za lečenje, pacijenti hitno da se jave svom lekaru
Vlada usvojila uredbu o uvećanju penzija! Evo koliko će dobijati penzioneri počev od isplate decembarske penzije
Srbi u ovu zemlju više ne mogu bez vize: Dokument će se plaćati, a ovi zahtevi moraju da se ispune pre ulaska u državu
