Odložene akcize na gorivo, ali vozači zapravo nemaju razlog da odahnu. Evo zašto

Vlada Srbije, pomalo neuobičajeno, odlučila je da povećanje akciza na gorivo pomeri za 1. jun, iako je prvobitnom odlukom to bilo predviđeno za 1. februar.

Trenutno, za vozače to znači da neće plaćati gorivo više za iznos uvećanih državnih davanja. Sve do polovine godine, kada će ova akciza na benzin biti veća za 1,2 dinara.

Teme za vas

Međutim, jasno je da akciza nije jedno što utiče na cenu goriva, a posebno ne na odluku naftaša.

- Postoji niz faktora koji utiču na cenu goriva od onih globalnih, kao što su kurs dolara i cena sirove nafte, do regionalnih (rad rafinerijskih postrojenja, poremećaji u logistici, vodostaj Dunava i sl.) lokanih i u svakoj zemlji pojedinačno.

Državne dažbine, u koje spada i akciza, budući da su u maloprodajnoj ceni goriva zastupljene sa više od 50%, svakako imaju veliki uticaj na krajnju cenu goriva.

Kada bismo na kompanijske cene po kojima gorivo prodaju proizvođači i uvoznici derivata nafte u Srbiji, primenili makedonske ili bosanske dažbine imali bismo i makedonske ili bosanske maloprodajne cene na našim benzinskim stanicama. To je veoma jednostavno - kaže za Telegraf Biznis Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanije Srbije.

Na državi je da odmeri nivo fiskalnog, a u našem slučaju i parafiskalnog zahvatanja, koji neće ugroziti konkurentnost domaće ekonomije i porodične budžete građana, kaže.

Foto: Pixabay.com

Koliki je to uticaj na džep vozača i da li oni mogu da odahnu, bar privremeno?

- Nema od čega građani da odahnu, odlaganjem usklađivanja akciza sa inflacijom, odloženo je povećanje akcize za oko 1 dinar što je manje od 1 odsto aktuelnih cena goriva na benzinskim stanicama. Odahnuće i ekonomija i građani, kada država temeljno preispita svoju politiku akciznog oporezivanja - kaže nam Mićović.

Visoke akcize, uz jednostavnu i pouzdanu naplatu, svakako predstavljaju značajan i siguran prinos novca u republičku kasu, ali visoke akcize ostvaruju i niz negativni efekata, pre svega po ekonomiju, tako da država po nekom drugom osnovu ima manji prihod, dodaje on.

- Navešću samo primer poljoprivrede, potpuno isti iznos akcize na dizel se plaća ako dizel sipate u rezervoar automobila, i kombajna. Teško je da ćete naći zemlju u kojoj je tako uređena akciznog oporezivanja. Da ne bude zabune, postoji način da pojedini korisnici ostvare refakciju dela akcize, ali je to daleko od toga da recimo transportere u međunarodnom transportu odvrati od kupovine goriva u susednim zemljama.

Tema je izuzetno složena i osetljiva, jer pored priliva u budžet, treba u kalkulaciju uvrstiti i veliki neostvareni budžetski prihod, koji je posledica pre svega visoke cene dizela, goriva koje pokreće ekonomiju, pa tek onda staviti znak jednakosti i viditi koliki je ralni prihod - objšanjava Mićović.

Podsetimo, osim akciza, u cenu goriva se uračunavaju i posebne naknade za obavezne državne rezerve, PDV, naknada za energetsku efikasnost, markiranje goriva...

Kada od juna krene usklađivanje, država će po svakoj litri benzina prihodovati 57,1 dinar, evrodizela po 58,72, a tečnog naftnog gasa 44,59 dinara.

Razne dažbine utiču na konačnu cenu, tako da je pitanje koliko realno košta gorivo koje sipamo u naše automobile, kada se oduzmu svi porezi i nameti.

Prema poslednjim podacima UNKS, cena benzina evro premijum (kada se odzmu nameti) košta 65, 82 dinara, evrodizel, TNG 43, 75.

(Vesna Bjelić)