Brokerski biznis u Srbiji stradao: Kuće se brišu iz registra, broj brokera desetkovan

Tragom informacije da je došlo do ukupnjavanja tržišta kapitala u Srbiji, odnosno, da trenutno postoje samo dve brokerske kuće, jer su se desile određene akvizije proveravali se o čemu se tačno radi, i da li upućeni u ovo tržište znaju o čemu je reč.

Konsolidacija učesnika na finansijskom tržištu nije neuobičajena pojava, posebno u zemljama kod kojih je prisutan proces kontinuiranog razvoja i unapređenja tržišta kapitala, sa ciljem povećanja sigurnosti i poverenja domaćih i stranih investitora u domaće tržište. U cilju daljeg razvoja tržišta kapitala, Ministarstvo finansija je 2019. godine formiralo Radnu grupu za razvoj tržišta kapitala, koju pored tog ministarstva čine predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, Beogradske berze, Centralnog registra hartija od vrednosti, Ministarstva privrede i Narodne banke Srbije.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Komisije za hartije od vrednosti, koja je nadležna za izdavanje dozvola za rad brokersko-dilerskih društava (BDD), na našem tržištu trenutno posluje sedamnaest različitih BDD (Registar brokersko-dilerskih društava), pri čemu su tokom 2019. godine iz registra BDD obrisana četiri društva, a njihove klijente su preuzela druga BDD, potvrdili su za Telegraf Biznis iz Narodne banke Srbije.

Pored toga, i određene domaće banke imaju ovlašćenje Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje određenih investicionih usluga i aktivnosti u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, kao i za obavljanje kastodi poslova u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima.

Inače, primena Zakona o tržištu kapitala, uključujući i nadzor nad osnivanjem i poslovanjem brokersko-dilerskih društava, u nadležnosti je Komisije za hartije od vrednosti.

Da smo na dobrom putu da svakako završimo s malim brojem brokerskih kuća, misli i Nenad Gujaničić iz kompanije Momentum Securities.

Prema njegovim rečima, biznis berzanskih posrednika je prilično nastradao u periodu od početka krize i spada među vodeće delatnosti po gubicima kod nas u proteklih desetak godina. Broj berzanskih posrednika pao je sa skoro stotinu na trenutnih 14, dok je broj zaposlenih desetkovan.

Ovo je posledica velikog napuštanja kompanija sa tržišta i pada prometa koji su nedovoljni za normalno funkcionisanje čak i malog broja preostalih brokerskih kuća, navodi on.

- Ono što ove učesnike na tržištu još više obeshrabruje je gotovo minimalna šansa za bilo kakav preokret jer efikasna berza podrazumeva valjan investicioni ambijent, jednaka prava tržišnih učesnika i funkcionisanje institucija. Takav regulatorni okvir teško je zamisliti, barem u bliskoj budućnosti, pa brokerskim kućama ostaje samo da veruju iznova u još jednu strategiju razvoja tržišta kapitala - kaže Gujaničić za naš portal.

A zapravo, navodi on, jedini realan uspeh tržišta kapitala i kreatora ovdašnjeg investicionog ambijenta jesu ekstremno niski prinosi na državne obveznice koji su, istine radi, došli kao posledica globalno niskih kamata.

(Vesna Bjelić)