Jeste li se spakovali za Nemačku? Od danas su Srbi ravnopravni na tržištu rada, ovo su vaša prava

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Novi zakon o doseljavanju radne snage stupio je upravo na snagu, kako Nemci to vole da kažu, posle višedecenijske rasprave. Još odavno su počeli napisi o neizbežnom egzodusu s dočekom zakona, a Srbija je čak usvojila i Nacionalnu strategiju za sprečavanje odlaska mladih.

Nemačka je ovim papirom otvorila vrata za naše radnike, a poslodavce sa ovih prostora čeka ono o čemu nisu mogli da sanjaju - utakmica sa nemačkim poslodavcima u pogledu konkurentnosti u privlačenju radnika iz regiona.

Teme za vas

Da li već možete da pakujete kofere i šta tačno menja ovaj zakon, saznajemo na datum koji su dugo svi čekali od Ambasade Nemačke u Srbiji.

Predstavnik Ambasade Nemačke za Telegraf Biznis govori o ciljevima zakona u Nemačkoj i šta će konkretno on značiti za ljude koji planiraju da odu tamo.

• Hiljade radnika sa Balkana čekalo je 1. mart, kada u Nemačkoj stupa na snagu novi zakon, koji je osnovni cilj?

- Cilj Zakona o doseljavanju stručne radne snage koji stupa na snagu 01. marta 2020. godine jeste povećanje broja stranih državljana sa diplomom o stručnom ili visokoškolskom obrazovanju iz zemalja van Evropske unije i olakšavanje njihovog useljavanja u Nemačku. Zakon važi širom sveta i za stručne kadrove svih branši.

Vlada Nemačke time reaguje na sve veću potražnju na nemačkom tržištu rada za stručnom radnom snagom koja se ne može zadovoljiti radnicima iz Nemačke ili Evropske unije - kaže nam predstavnik Ambasade.

Zakon je namenjen stranim državljanima čija je diploma o visokoškolskom ili stručnom obazovanju već nostrifikovana u Nemačkoj odnosno koja će se tamo nostrifikovati.

- Oni ubuduće ne moraju više dokazati da za konkretno radno mesto u Nemačkoj nema adekvatnog kandidata u Nemačkoj ili u zemljama Evropske unije. Dakle, po tom pitanju su primenom ovog zakona strani državljani sa stručnom spremom ravnopravni sa konkurentima iz Nemačke ili iz Evropske unije -

Prema njegovim rečima, stranim državljanima sa stručnom spremom ili visokoškolskim obrazovanjem iz trećih zemalja koje nisu članice Evropske unije će i ubuduće biti potrebna viza za ulazak u Nemačku.

• Koje korake mogu da preduzmu srpski radnici da odu u Nemačku na posao?

Ambasada Nemačke u Beogradu je već u novembru 2019. godine uvela novu kategoriju termina za podnošenje zahteva za izdavanje vize za državljane Srbije koji već imaju diplomu nostrifikovanu u Nemačkoj omogućavajući tako prioritetno dodeljivanje termina za stručne kadrove.

Važno je da se pre podnošenja zahteva za izdavanje vize obavezno pokrene postupak nostrifikacije diplome u Nemačkoj.

Najkraći put do nostrifikacije diplome i izdavanja vize nudi se u okviru ubrzanog postupka za stručnu radnu snagu. U tu svrhu neophodno je obratiti se prvo budućem poslodavcu uz molbu da u Nemačkoj pokrene postupak nostrifikacije diplome za koji se naplaćuje taksa.

Bliže informacije o ubrzanom postupku za stručnu radnu snagu se nalaze na sajtu Ambasade.

Ukoliko budući poslodavac neće da pokrene postupak nostrifikacije diplome, dodaje on, može to da učini i sam strani državljanin.

Od oblasti stručnog obrazovanja zavisi koja je institucija nadležna za nostrifikaciju diplome. Informacije o tome kojoj se instituciji podnosi zahtev za nostrifikaciju diplome i koji uslovi treba ispuniti, dostupne su na sajtu www.anerkennung-in-deutschland.de. Tamo se nalaze i informacije o traženom stepenu znanja nemačkog jezika.

Kako ističe ovaj zvaničnik, u  Nemačkoj trenutno postoji velika potražnja za medicinskim osobljem za zdravstvenu i gerijatrijsku negu, inženjerima, naučnicima prirodnih nauka i IT-stručnjacima.

Situacija ostaje nepromenjena za lica čija je diploma o stručnom ili fakultetskom obrazovanju u Nemačkoj nije nostrifikovana.

- Državljani iz zemalja Zapadnog Balkana (uključujući Srbiju), pored toga, imaju opciju, i bez diplome o stručnom obrazovanju, da podnesu zahtev za vizu za Nemačku, pod uslovom da imaju potpisan ugovor o zasnivanju radnog odnosa sa poslodavcem sa sedištem u Nemačkoj. Međutim, vreme čekanja je znatno duže od godinu dana - ističe on.

• Šta porodice radnika mogu da očekuju?

- Članovima porodice stranih državljanina sa stručnom kvalifikacijom koji je aplicirao za vizu će se odmah po izdavanju vize dodeliti termin za podnošenje zahteva.

• Kako se radnici štite ako izgube posao?

- Što se tiče zakonom utvrđene zaštite od otkaza, ona u Nemačkoj zavisi od mnogih faktora, između ostalih, od veličine preduzeća i radnog staža u tom preduzeću.

Zainteresovani radnici se za informaciju mogu obratiti Saveznoj upravi za zapošljavanje, sindikatima ili specijalizovanim advokatima, kaže naš sagovornik iz Ambasade u Beogradu.

Ono što ostaje poslodavcima ne samo u Srbiji, nego i na celom Balkanu jeste da igraju na karte blizine tržišta i nepostojanje jezičke barijere. Time možda mogu da nadmaše finansijsku prednost nemačkih poslodavaca.

Dodatno, ne bi trebalo da se svede sve na odlazak i rad marginalnih poslova, čega se Nemci pribojavaju. Podsetimo, postojale su dve jake struje u Nemačkoj, jedna koja je izuzetno bila protiv zakona i koja misli da su odredbe loše postavljene i druga koja je zagovarala stav da Nemačkoj nedostaje radne snage, ali ne u onolikom broju o kome se u javnosti spekuliše.

Ono što je sigurno, jeste da od danas srpski državljani postaju ravnopravni na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac više ne mora da dokazuje i da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih stručnih kadrova već može slobodno potpisati ugovor o radu.

Drugo, nije više bitno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima poput nege starih lica. Tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. Ali oni koji bi da dođu moraju biti kvalifikovani za neki posao i ceo ovaj zakon ne važi za nekvalifikovane radnike.

(Vesna Bjelić)