Gazda Paja iz Pančeva daje 1.360 evra platu, ali niko neće da radi: Ne mogu da verujem, pa to nije malo!

Vodoinstalater, keramičar, automehaničar, stolar, pekar... Zanimanja koja su godinama bila potcenjena sada su među najtraženijima na tržištu rada. Ipak, i pored ogromne potražnje - poslodavci u Srbiji i širom regiona sve teže uspevaju da pronađu kvalifikovane radnike.

Majstora nema, a posla ima preko glave. Vlasnici radionica, servisa i pekara otvoreno priznaju da su pred pucanjem: potražnja za uslugama nikad veća, ali nema ko da radi.

Teme za vas

Plate visoke, ali interes mladih nikakav

Pored nedostatka radne snage, sve je veći problem i odliv mladih u inostranstvo, kao i nedostatak interesa za zanate i upis u stručne škole. Poslodavci su primorani da nude i visoke plate, bonuse, slobodne dane, besplatne obroke, ali čak ni to više nije dovoljno.

Jedan od onih koji je to na svojoj koži osetio je i Pavle Sremčević, poznatiji kao gazda Paja, koji već dve decenije vodi pekarsku radnju u Pančevu. Pre nekoliko meseci dospeo je u centar pažnje jer - nije mogao da nađe majstora za burek, čak ni uz platu od 1.360 evra.

- Rad u dve smene, svaki drugi vikend slobodan, besplatan obrok - a može i dva, po dogovoru. Majstore za burek, javi se! - stajalo je u njegovom oglasu koji je okačio po banderama i autobuskim stajalištima. Rezultat? - Niko se nije javio.

"Ne verujem da niko neće da radi za ovakve pare."

- Šokiran sam. Iskreno. Ne mogu da verujem da niko neće da radi za taj novac. Da mi je neko pre 10 ili 20 godina ponudio tu platu, ne bih ni otvarao pekaru - radio bih za nekog drugog, rekao je tada gazda Paja i dodao:

"Teško je biti privatnik, ali s takvom platom - biti radnik se danas i te kako isplati."

Prema njegovim rečima, početnici u ovom zanatu zarađuju od 80.000 do 90.000 dinara (oko 700–770 evra), dok iskusni majstori za peciva i burek idu i preko 1.000 evra.

- Problem je što današnji mladi jednostavno ne žele da rade za 'male pare', iako te pare uopšte nisu male. Pozicija koju nudim zahteva iskustvo - može i mlada osoba, jer pekar postaješ već sa 17-18 godina. Ako napreduješ, učiš i radiš, sa 25 godina već možeš biti vrhunski buregdžija - objašnjava on.

Video snimak kao prijava za posao

Sličan primer navodi i Miloš Turinski sa portala Infostud, koji otkriva da je jedna novosadska pekara nudila čak 1.700 evra, ali uz uslov - da kandidat pošalje video snimak kako mesi i radi sa testom.

- Bez obzira na visoke plate, teško je naći dobrog majstora. Ljudi odlaze u inostranstvo, iako su domaće plate trenutno u rangu zapadnih. Ali niko ne želi da uči zanat. Potrebne su godine rada da bi neko postao pravi majstor - i do pet godina ako ima talenta - kaže Turinski.

Sezona još više pogoršava situaciju

Situacija se dodatno komplikuje tokom letnjih meseci, kada veliki broj radnika ide na sezonske poslove u Crnu Goru i Hrvatsku, gde su plate nešto više. A zatim i hrvatski radnici odlaze dalje u EU, u potrazi za još boljim uslovima. Zanatlije nestaju u lancu migracija.

Još jedan veliki problem je pad interesovanja za strukovne škole, koje iz godine u godinu beleže sve manji broj upisanih učenika. Neki smerovi se gase ili spajaju sa drugima, jer više nema ko da ih upiše.

(Telegraf Biznis/Dnevno)