Zašto je važno da svi pojedinačno "guramo" keš iz upotrebe i postanemo svet bez gotovine

Kako da ne propustimo Četvrtu industrijsku revoluciju/Foto: Mastercard, arhiva

Telefon više neće biti jedino platežno sredstvo, a Masterkard radi na tome da ovo bude društvo bez gotovine, rekla nam je na marginama Kopaonik biznis foruma Jelena Ristić, direktorka za tržišta za Srbije, Crnu Goru i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

• Možete li našim čitaocima malo bliže pojasniti na koji način manjak gotovine u prometu direktno utiče na smanjenje sive ekonomije?

- Siva ekonomija nije samo teoretski koncept o kome se vode debate na konferencijama. To je praktičan problem, sa posledicama sa kojima se svi, direktno ili indirektno, susrećemo na tržištu. Siva ekonomija je ključni ekonomski problem u mnogim zemljama koje imaju visok udeo gotovinskih plaćanja u Centralnoj i Istočnoj Evropi.  Kada siva ekonomija „proguta“ 10, 20 ili 30 procenata BDP-a, malo je verovatno da će se investirati u infrastrukturu, obrazovanje, inovacije ili u bilo šta drugo, sem u puko pokrivanje najvažnijih troškova da bi sistem mogao da funkcioniše.  Svesni smo da se makro-problemi uvek preliju i na mikro nivo i da, kada posluju na tako opterećenom tržištu, individualni igrači u finansijskom lancu nisu motivisani da investiraju u inovacije, što se pretvara u problem nekonkurentnosti privrede na globalnom tržištu.

Na tržištu koje stagnira, niko ne može da napreduje. Dakle, nije samo u interesu kompanije Mastercard, nego je u interesu svih nas, da damo sopstveni doprinos izgradnji jakog, transparentnog finansijskog sistema.

Problem sive ekonomije proporcionalan je nivou neprijavljenih transakcija, kada je u pitanju gotovina to su transakcije za koje nije izdat fiskalni račun. Što je veća količina gotovine u opticaju veći je potencijal za transakcije koje se ne registruju. Ideja borbe protiv sive ekonomije je uspostavljanje transparentnosti plaćanja. Platne kartice su jedno od efikasnih i sigurnih rešenje prilagođenih potrošaču. Elektronskim plaćanjem snižavaju se operativni troškovi i povećava sigurnost plaćanja od čega koristi imaju svi u lancu plaćanja: potrošači, trgovci, finansijske institucije i država.

• Mastercard se zalaže za izgradnju sveta bez gotovine. Kako to činite, i koliko je naš region daleko od te ideje?

Vesti sa naslovne

- Bezgotovinsko plaćanje je već uzelo maha među potrošačima u nekim razvijenim zemljama u kojima infrastruktura bezgotovinskog plaćanja postoji godinama. Pristupačni i široko dostupni finansijski proizvodi, jako i konkurentno tržište, transparentna i produktivna poslovna sredina – sve to se snažno povezuje sa napretkom ka bezgotovinskom društvu. Ipak, u većini društava bezgotovinsko putovanje je tek započelo.

Gotovina i dalje čini većinu svih potrošačkih transakcija širom sveta. Ni naš region ne zaostaje za svetom. Međutim, nalazimo se u četvrtoj industrijskoj revoluciji, u okviru koje se celokupne industrije transformišu, a ljudi se sele iz oflajn u onlajn svet. Svi i sve postaje povezano. Ova povezanost transformiše način na koji potrošači komuniciraju i vrše transakcije. Praktičnost, bezbednost i sigurnost električnih plaćanja utiče, posebno na mlade ljude da biraju alternativna plaćanja gotovini.

Dominantno je učešće gotovinskog plaćanja i to je veliki izazov sa kojim s susrećemo, ali trudimo se da te navike menjamo. Kroz pogodnosti kartice i takvih načina plaćanja, radimo na razvoju bezgotovinskog društva. Imamo već dosta pozitivnih primera u regionu, kao što je mogućnost plaćanja prevoza Masterkard beskontantnim karticama u Beogradu, a od prošle godine i u Kragujevcu a očekujemo da će ova pogodnost zaživeti i na teritoriji BiH jer svi idemo u pravcu pametnih gradova, a to je jedna od stavki na njihovim agendama. U Srbiji smo u saradnji sa Kancelariojm za IT i eUpravu uveli POS terminale u 100 opština, tako da građani na šalteru opština mogu da izvrše plaćanja, čime štede vreme. U Sarajevu smo sa BH pošte uveli mogućnost plaćanja karticom račune i komunalije.

U Crnoj Gori na primer, olakšali smo, u saradnji sa tamošnjim MUP-om da ukoliko ste napravili prekršaj, isti izmirite na licu mesta, uz popust.

• Kada kažete da je beskontakntno plaćanje bezbedno, šta to tačno podrazumeva?

- Beskontaktna plaćanja svakako postaju široko prihvaćena zahvaljujući prednostima koje pružaju. Korisnici su podstaknuti da ih koriste s obzirom na brzinu, ali i najvažnije bezbednosti koju pružaju. Kada govorimo o bezbednosti beskontaktnih plaćanja, ona su sigurna kao i standardna plaćanja, a Mastercard beskontaktna plaćanja su zaštićena višeslojnim nivoima. Beskontaktne kartice imaju u sebi elektronski čip kao najmoderniji sistem zaštite od neovlašćenog korišćenja.

Tokom svake beskontaktne transakcije kreira se jedinstveni sigurnosni kod koji se ne može iskoristiti za neku drugu transakciju i taj kod takođe garantuje da čak i ako se kartica više puta prisloni na terminal, korisniku će biti naplaćena samo jedna transakcija. Takođe, važno je naglasiti da tokom beskontaktnog plaćanja kartica ostaje u rukama korisnika što pruža veći osećaj kontrole i sigurnosti korisniku.

• Koji su dobri primeri prakse beskontaktnog plaćanja? I kako se to odrazilo na potrošače

- Postoje zemlje, poput Švedske, gde su bezgotovinska rešenja široko dostupna pa ih koristi većina stanovništva. Skoro svi tamo imaju barem debitne kartice i skoro svi trgovci ih prihvataju. Dakle, koristi bezgotovinskog plaćanja su dobro poznate i porast udela bezgotovinskih plaćanja potiče od novih rešenja kojima bi se zamenili preostali mali udeli gotovinskih plaćanja.

• Koji su dalji planovi kompanije? Kako ćete održati bezbednost korisnika?

- Digitalizacija transformiše način našeg plaćanja i u digitalnom okruženju sprečavanje prevara je ključno. Sve užurbaniji način života zahteva praktična i jednostavna platna rešenja. To su rešenja koja štede vreme korisniku i ono što je najvažnije čine da se da korisnik oseća bezbedno kada prisloni Mastercard karticu ili kupuje onlajn bilo gde i bilo kada. Svako plaćanje ima svoju specifičnu vrstu zaštite, tj. kod i vrlo je važno i da mi sami vodimo računa i ne budemo nemarni, da ne zapisujemo i ne delimo pin kodove sa drugim osobama.

U novom, digitalnom svetu, kupci kao ni trgovci ne mogu biti dovoljno oprezni – sprečavanje prevara je ključno. Zato Mastercard i partneri stalno rade na unapređivanju digitalnih rešenja i konstantno pokušavaju da obezbede vrhunske bezbednosne procese i najbolja moguća korisnička iskustva.

Foto: Pixabay.com

• Dakle, "Kako ćemo da plaćamo sutra?“

- Nakon beskontaktne tehnologije koja je danas standard, sledeće što nas očekuje su mobilna plaćanja, potpuno uskalđena sa potrebama digitalnog potrošača. Mobilni telefon nam je u rukama ceo dan i u  njemu nam je ceo svet. Prošle godine su mobilna plaćanja postala realnost i na tržištu Srbije. Mašom tehnologijom smlo omogućili da OTP banka digitalizuje platnu karticu i uvede uslugu mCard za svoje klijente. Sve Mastercard transakcije preko MDES servisa zaštićene su i postupkom tokenizacije kartice. Tokenizacija je zapravo zamena stvarnog broja vaše kartice posebnim tokenom, čime se štite vaši podaci i sprečava zloupotreba kartice.

Zahvaljujući ovom rešenju korisnici mogu da plaćaju prislanjanjem telefona na isti način kao što prislone i beskontaktnu karticu. Naše istraživanje o digitalizaciji za 2019. godinu pokazuje da u Srbiji čak 97% korisnika finansijskih usluga koristi svoje mobilne telefone, dok njih polovina koristi mobilne aplikacije, vrši transfer i proverava svoj bilans stanja na računu putem telefona, što je za 20% više u odnosu na 2016. kada smo radili prethodno istraživanje.  Srpski korisnici prihvataju nova platna rešenja i zato ćemo nastojati da im u saradnji sa našim partnerima pružimo proizvode koji će zadovoljiti njihove potrebe u pogledu plaćanja.

Nakon mobilnih plaćanja, čeka nas dodatni razvoj - svaki povezani uređaj će biti uređaj za plaćanje, bilo da se radi o nosivom uređaju, kao što je sat, fitnes traka, automobil, čak i svaki pametni kućni uređaj. Zbog toga naša industrija mora osigurati da plaćanje putem digitalnih uređaja ostane sigurno za potrošače.

• Na Kopaonik biznis forumu govorićete na temu ,"Rodna ravnopravnost kao preduslov održivog razvoja na lokalnom nivou" - šta možemo zajedno da uradimo po tom pitanju?

- Svet je kreiran tako da vrlo često ne uključuje žene u mnoge društvene i poslovne segmente, pa čak i danas,  nejednakost i isključenost je ono što sputava žene u njihovom razvoju. Bez jednakog uključivanja žena koje predstavljaju polovinu svetskog talenta, mi nećemo moći da ispunimo obećanje 4.0 industrijske revolucije i nećemo biti u mogućnosti da ostvarimo rast naših ekonomija.

Kao kompanija želimo da preuzmemo vodeću ulogu u preoblikovanju načina na koji je naš svet kreiran i izgrađen, uvodeći različite perspektive u cilju stvaranja snažnih ideja koje će učiniti našu industriju pristupačnijom za žene ali i otvoriti im mnoge druge mogućnosti.

Mastercard nastavlja da gradi mrežu, sklapajući ambiciozna partnerstva i angažovanjem ljudi, kompanija i inovacija koje menjaju način kako naš svet funkcioniše. Svet koji radi u korist žena stvara neograničen broj mogućnosti za sve nas. To je svet koji svima pruža podjednake šanse da oslobode svoj potencija, istraju u svojim strastima i urade izvanredne stvari.

Ono što je ohrabrujuće je da je prema poslednjem Globalnom izveštaju o rodnom jazu Srbija zauzela 39. mesto i u odnosu na 2018. godinu ovo predstavlja značajan napredak, ali tek smo na početku puta koji vodi potpunoj ravnopravnosti žena. Verujemo da nas ravnopravnost osnažuje da imamo bolje timove i u privatnom i u državnom sektoru.

Timove koji donose pametnije odluke, podstiču inovacije i, prema istraživanju kompanije McKinsey „Različitost je bitna“ (Diversity Matters) i doprinose da se postignu prihod koji je čak i do 15% veći od proseka. Zbog toga inspirišemo inkluziju i podstičemo lokalnu zajednicu kojoj pripadamo na ravnomeran razvoj svih delova Srbije zalažući se za rodnu jednakost i princip jednake plate za jednak rad.

Kako bismo postigli finansijsku inkluziju i napredak ekonomije Srbije, neophodno je da se zajedno fokusiramo na važnost ravnomernog razvoja cele države, odnosno da realizujemo projekte koji će doprineti razvoju manjih sredina, ne samo velikih gradova.

• Sve više govorite o novoj paradigmi poslovanja, biznis sa višim ciljem. Da li ulaganje u zajednicu, filantropija i KDO doprinose razvoju vašeg poslovanja?

- U 2015. godini u kompanija Mastercard postavili smo cilj da do 2020. godine ostvarimo finansijsku inkluziju za 500 miliona ljudi. Na korak do ispunjenja cilja, prepoznali smo da je to tek početak. Krajnji cilj mora biti inkluzivni rast - dugoročni uticaj naših napora da ostvarimo inkluziju- finansijsku, rodnu i digitalnu. Pažnja se okrenula preispitivanju šta znači postići inkluzivni rast za ljude, zajednice i ekonomije širom sveta.

Radi se o tome da prepoznamo da preduzeća u naprednom svetu prosperiraju, dok u svetu koji ne ostvaruje napredak, poslovni sistemi propadaju. Privatni sektor ima vitalnu ulogu u pokretanju društvenog uticaja.

Međutim, ne možemo se osloniti samo na filantropiju ili korporativnu društvenu odgovornost (CSR). Potrebno je da istražimo kako da koristimo naše proizvode, tehnologiju, poslovne modele i razumevanje ekosistema za rešavanje osnovnih društvenih i ekonomskih izazova.

Mastercard je transformisao poslovanje tako da sve što radimo svakodnevno doprinosi poboljšanju uslova zajednice u kojoj poslujemo, ujedno ostvarujući finansijsku održivost.  To znači da poslujemo dobro, time što činimo dobro.

U Srbiji smo prošle godine pokrenuli dugoročno partnerstvo sa NURDOR-om i investirali svoje resurse kako bismo kreirali model podrške koji će pomoći ovim sjajim ljudima da deci koja se bore svakodnevno sa rakom, omoguće bolje uslove za život van svojih domova. Krenuli smo u kampanju za doniaranje i učinili da svaka Masercard transakcija doprinese ovom cilju.

Na kraju kampanje donirali smo 250.000 evra za izgradnju nove roditeljske kuće u Beogradu. Ali ove godine idemo dalje, uposlili smo svoje tehnologije kako bismo uticali na uspostavljanje održivog sistema za prikupljanje donacija, čime ćemo doprineti smoodrživosti organizacije.

Takođe, u cilju da podignemo svest o potrebi NURDOR-a, organizovali smo u okviru "Srpskog Davosa" humanitarnu trku kojom za svakog učesnika doniramo za organizaciju. Time još jednom omogućavamo da svaki pojedinac doprinese boljitku u svoje zajednice.

(V.B.)